Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 75 Словени, дакле, не могу припадати ни српском народу, нити каквом другом већ су везани (mais se rattachent) још само за бугарски народ. „По србизмима свога језика становништво централне Македоније личи на становништво које заузима извесне пределе“ око Тимока и НишавеС1 Ово је у главноме све што је бугарска филологија могла,. служећи бугарској политици, изнети као доказ да македонски Срби говоре бугарски. Истина је осветљива; она се горко свети онима који се боре противу ње. Она се свети и професору Балану, који је секретар бугарске Екзархије, јер још нико не зна колико има у Македонији Словена, а камо ли да их је ко делио по говорима и тачно израчунао, да „3/4“ говоре „чистим" бугарским језиком а „1/4“ са србизмима. Кад се навлаш затварају очи пред истином, онда се не осећа апсурдност категоричкога тврђења, да је „од источних до западних граница Македоније“ чист бугарски језик, а у „центру Македоније“ језик који чини средину између српскога и бугарскога !! Проф. Иширков жали што академик Цвијић није поклонио своју пажњу овим бугарским „филолошким доказима“. Међутим њих је игнорисао и академик Кондаков. Дајући као и ми пресудан значај језику за решавање овога питања, он, академик Кондаков, каже, да о језику македонских Словена има да да свој суд његов друг по експедицији, петроградски професор славистике П. А. Лавров. Нико нестрпељивије неће дочекати научни рад професора Лаврова од писца ових редова, јер је професор Лавров оличена савесност научнога радника. За сада се морамо задовољити једном кратком изјавом проф. Лаврова: „Заклоњени са запада Србима, удаљени од суседства са Аустријом, Бугари могу без сваке опасности радити у своме интересу на својој македонској граници. Они неће да чују за српске потребе и интересе. Међутим Македонија је таква област на Балканском Полуострву на коју немају само Бугари право. У Северној Македонији у свима погледима па и по језику — становништво је блискО' к становништву српском“.2 За сада се морамо задовољити научним радовима младога. 1 Des Slaves de Macedoine, p. 36—37. 2 Види „Извкстњ СПБ. Бл. Обш.“ за 1903. r. Бр. 3, с. 76. То је одговор проф. Лаврова на један спор између писна ових редака и уредника „Изв'ћст1и„. Корабљева 1903. г. Види „Уставну Србију" за 1903. г. бр. 251.