Delo

76 Д Е Л 0 српскога академика А. Белића, који даје у главноме одговор на питање старога рускога академика Кондакова о формацији језика македонскога до XIII века. Млади српскинаучар познат је као стриктан научар, који не меша политику с науком и његови су радови у истини радови професионалнога педанта — научара. А он ево шта вели у својим последњим научним радовима о „архаичним“ српским говорима екавскога дијалекта до XIII века: „Сви дијалекти (данашње) Србије некад су чинили с поменутим дијалектима западне Бугарске (до Софије) и Источне Старе Србије (или Северне Македоније) једну целину, један језик.“ „Све фонетичке црте овога (моравско-тимочкога) дијалекта, изузимајући, разуме се, неколико говора у Македонији, — покла пају се с особинама српскога језика у епоси његовога развића у XIII веку. Осим тога треба имати на уму још и то, да ове црте нису само оне које се могу приписати само општем српском језику но и онакве које су се добиле у штоковском дијалекту и то као резултат самосталнога развитка овога дијалекта у току неколико векова свога оделитога живота.“ „У овоме дијалекту сачуване су црте и српске фонетике и српске морфологије на ономе ступњу развитка на коме су се налазиле у XIII веку. Разуме се, оне су доцније у току времена претрпеле различите промене, али за нас је важно, и ако правац овога развитка није општи с правцем који се примећује у другим српским говорима, што је полазна тачка једна иста за једне и друге11.1 Белић не одриче извесни, доцнији утицај бугарскога језика на овај српски, призренско-моравски дијалекат који обухвата Северну Македонију. У њему има несрпских црта: члан, губљење падежа, губљење инфинитива, употреба „по“ у компаративу и др., али, вели Белић, — „све су то црте које су се у историјско време развиле у македонским и бугарским говорима, а којих још није било у старословенском11.2 У оцени ових промена Белић се солидарише с гледиштем рускога научара В. Н. Шчепкина који каже: „За време средњобугарске епохе појавио се и онај необично знатни процес, чији свршетак обележава почетак новобугар•скога периода. Ми имамо на уму јављање морфолошкога склопа који данас представља значајан елеменат бугарскога јединства: 1 А. Беличћ, Дјалектологическал карта Сербскаго нзика, СПБ. 1905. год., -с. 18—19. 2 А. Белић, О српским или хрватским дијалектима, Београд, 1908., с. 100—2.