Delo

78 Д Е Л 0 даје и научни темељ. Ми се не решавамо да томе материјалу дајемо научну обраду, јер за то немамо стручне спреме; то је посао на првом месту стручних филолога. Ово не значи да је нама лично потребно да нам стручна лица притеку у помоћ, не, јер наше лично уверење је непоко•лебљиво. Разумевање словенских језика даје нам право да читалац, био он учени слависта или обични смртни, верује да смо у стању одликовати свој српски језик од других словенских језика, па и од сроднога бугарскога. Узимајући језик као одлику једнога народа оддругога, као једино правилну дефиницију појма о народности, ми разумемо језик као народно одличје у широком смислу — до граница могућности споразумевања. Према овоме, кад је реч о народној заједници, довољно је да се два сељака, сваки на своме дијалекту, могу споразумевати. Међутим, на срећу, у нашем језику нема говора, узимајући и говоре македонске, који би се један од другога толико удаљавао да би се осећала тегоба за међусобно споразумевање, као што је то код многих народа. Кад Битољчанин пева: „Излегов да се прошетам „Низ лозје, низ бело грозје. „Там најдоф моме грајанче, „Грајанче со бело фостанче, „На бел ми камен седеше, „Седеше бело ми грозје зобаше0, ни нама ни простом Србину није потребан ауторитет Вука Карацића да нам докаже, да је ово леп српски језик. Певањем ове битољске песме подједнако би се наслађавао и В. Караџић, и херцеговачки гуслар и дубровачка госпа, васпитана на песмама Гундулићевим, јер је она и по духу и по језичним облицима несумњиво чисто српска. Ми узесмо за пример градску битољску песму, „женску“ песму, како би рекао Вук Караџић, јер по варошима се најјаче осећа кварење језика. Узалуд бисмо наводили више примера из поезије македонских Срба, пошто се зна да је македонска народна поезија део наше опште народне поезије. Ми ћемо овде да станемо, да станемо и останемо с искреним и најдубљим уверењем да македонски Срби чине етнографску и језичну целину са осталим деловима нашега народа. После свега што сам рекао, ја се уздам да уважена г. г. академици, др. Ј. Цвијић и Кондаков, неће тврдити оно што су