Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 191 цивилизације као спољној манифестацији народног духа. Језици, установе, идеје, веровања, уметности, литературе сачињавају сваку цивилизацију и сматрају се као спољна манифестација духа људи којн су их створили. Значај ових различитих елемената није исти код свих народа већ се мења с народом. Код једног народа су уметности, код другог установе или војничка уређеност или индустрија и трговина и т. д., по којима бисмо их најбоље познали. Због тога различити елементи једне цивилизације могу имати независну еволуцију од општег тока две цивилизације. Према томе је немогуће наћи у једном једином елементу неке цивилизације мерило нивоа ове цивилизације. Народи пропадају, чим се изметну особине карактерне које чине потку њихова духа. Ове особине се измећу, чим почну расти цивилизација и интелигенција народна. Ако закони будућности буду што су били у прошлости, могло би се рећи, на жалост, да је најштетније за један народ доспети до сувише високог ступња интелигенције и културе. У другој глави се излаже, како се мењају установе, вере и језици. Више, као и ниже расе не могу мењати брзо елементе своје цивилизације. Сви елементи цивилизације одговарају извесном духовном саставу створеном дугом наследном прошлошћу, зато је немогуће мењати их без промене самог духовног састава, а то могу да изврше не освајачи, већ векови. Све промене изазване брзим револуцијама код народа, како у погледу религије и језика тако и у погледу вештина, јесу стварно промене извршене у именима ствари, а не и у њиховој суштини, Будизам, браманизам, исламизам и хришћанизам претрпели су радикалне трансформације према расама које су их усвојиле. У садањим временима, исте установе, наметнуте силом или убеђењем, мењају се по расама, задржавајући увек иста имена. И ако су често исти извори за установе, језике и веровања, сваки народ мења их доцније по свом духовном саставу и историја тих промена је стварно историја цивилизације сваког народа. У трећој глави излаже се, како се мењају уметности. Принципи преображаја установа, веровања и језика важе и за преображаје вештина. Те је преображаје лакше проучити на вештинама, јер су уметничка дела, нарочи го споменици, потпуно одређена и врло лаког тумачења. Установе, веровања и језици су етвари сумњиве дефиниције, нејасног тумачења, које се мењају с епохама и скривају иза мртвих текстова, док су књиге од камена најјасније, једине које не варају никад. Писац овде проу-