Delo

198 Д Е Л О је и много животног искуства. С голом методом не може се радити (то би била воденица која се обрће празна) и зато је и у Класичној Филологији неопходно неговати памћење. Један радник није у стању савладати ту огромну науку, као што се ни шкољком не да исцрпети океан. Живе језике треба учити по слуху„ док их у школама обично учимо из књига, те је зато све што знамо — мастило и хартија. За деликатнији рад на Класичној Филологији осим позитивних знања и богате ризнице грађе треба и саосећања, и комбинаторске фантазије, проналазног дара, проницавог оштроумља. Г. Поповић је преводом ове књижице задужио српске раднике на Класичној Филологији, као што их је пре неколико година обавезао, преводом чувене Ренакове „Минерве". Н. Вулић. Elie Barbulesco, Relations des Roumains avec les Serbes, les Bulgares, les Grecs et la Croatie en liaison avec la question macedo - roumaine. (Jassy, Jnstitut d’ arts graphiques, 1912. In 8°, 366 p.).1 Предмет je ове књиге да боље упозна Румуне са правим тенденцијама њихових јужно - дунавских суседа, Бугара и Срба. Писац њен, професор славистике на универзитету у Jassy-y, владајући потпуно свима словенским диалектима, био је најпозванији да пише о овоме. Књига г. Барбулеска садржи два дела, један од другог независна. Први се тиче држања Румуније према српско-бугарском конфликту у Маћедонији и грчким претензијама. То је једна студија актуалности и политике. Други део има историјски карактер: третира односе Румуна са Србима и Бугарима, од XIV—XVII века. Међутим, између ова два питања, разноликим по спољашности, г. Барбулеско утврђује једну врло тесну везу. Он настаје да утврди, да то нису Бугари, већ Срби који имају историјска и етнограф1 Ову врло симпатично и објективно написану књнгу г. Барбулеска ириказујемо по ириказу угледног румунског јавног раденика, r. Ксенопола, објављсном у Revue historique (juillet — aout 1912). Мислили смо да је боље чути шта Румуни кажу о књизи свога саплеменика, која је због своје објективности и научности наишла свуда, нарочито у словенским круговима, на најлепши пријем. Наравно да не треба схватитн сувише трагично оно пледирање у корист Срба а протнв Бугара. Са споразумом између балканских држава то је питање само по себи решено. Н. Вук.