Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 199 ска права на Маћедонију, и он проширује у другом делу своју демонстрацију са врло обилном и пригодном документацијом. I. Г. Барбулеско најпре додирује интересе које имају Срби и Бугари да се прошире у Маћедонији. Репродукујући текстове брошура и листова двају народа, он констатује да су оба народа подстакнути ка Маћедонији жељом да се увеличају и да се докопају једног излаза на море; анализом ових докумената он закључује да интерес Бугара не може бити тако животан и тако императиван, као што је то интерес Срба. Србија без Маћедоније је апсолутио лишена контакта мора; Бугарска, на против, поседује „плућа довољно моћна на Црном Мору“ (стр. 18). И онда Г. Барбулеско прелази на испитивање историјског права двају народа на Маћедонију. Текстови, на дугачко анализовани према браниоцима двеју страна, не могу да потврде никакав закључак, будући да ни у једном моменту Маћедонија није била поседована једним или другим народом. Ништа се не постиже ако се, у место обраћања историји, позове на карактеристични језик маћедонске народности, јер језик Словена Маћедоније по морфологији наличи на бугарски али по фонетици на српски, тако да се поптуно може подржавати србизам или бугаризам језика којим говоре маћедонски Словени, према филолошком принципу који се узме за базу. Г. Барбулеско, не могући да нађе у историјским и лингвистичким аргументима ниједан мотив којим се подупире ствар једног или другог народа, опредељен је да да право Србима, будући да је њихов идеал, т. ј. да буду у комуникацији са морем, много пресуднији за њих него за Бугаре. Ми не можемо да се сложимо са овим начином схватања, јер интерес није никад конституисао право. Прелазећи на питање односа између Србије и Бугарске са Румунима, Г. Барбулеско најпре констатује да његови сународници не могу имати никакве намере територијалне анексије Маћедоније, будући да неколико стотина хиљада људи што живе у Маћедонији нису Румуни. Једини интерес Румуније у Маћедонији је гарантовати етничку егзистенцију оног дела њене популације, који је румунског порекла. Она не тражи ништа друго до само то, да румунска народност не буде ни потиштена ни укинута. Друкчије је са Бугарима. Кад се они не би заносили другим чиме до само анексијом Маћедоније, Румуни се не би овим много ни бавили. Али Бугари нападају на интегритет Румуније, прижељкујући Добруџу, која јој је уступљена Берлинским Уговором, у размену за Бесарабију, коју је морала предати Русији.