Delo

208 Д Е Л 0 бити још боље. Ми знамо да у управи седе људи којима је критика тако рећи професија, али ћемо ипак, и поред хвале коју та управа често добија са извесне стране, бити тако слободни да укажемо на две околности, из којих ће се видети да она ту хвалу још није сасвим заслужила. На првом месту повећање броја чланова за последњих 7 година је у великој мери резулгат великог привредног полета у Србији, који је и књижарство обухватио. То се види по прођи свих књига у опште, која се знатно увећала. На другом месту позната је појава, која ни управи није остала незапажена, да сваке године многи чланови отпадају, а нови приступају. Ти стари чланови већим делом отпадају, што нису потпуно задовољни избором књига. Управа треба о овоме да води рачуна и да још бриж љивија буде при избору, не очекујући случајне понуде, већ дајући и сама иницијативу, бар кад^су у питању дела из стране књижевности. М. Шесто издање ,,Горског Вијенца44 П. Петровића—Његоша. — У укусном издању књижаре С. Б. Цвијановића изишло је шесто издање „Горског Вијенпа“ са коментаром и изврсном студијом г. Милана Решетара о животу и раду Његошевом. Као што сам редактор вели у предговору, ово изд^ње врло мало се разликује од нетог (издатог 1909 год), једино су исправљена нека места у уводу и коментару. Као новина у овом издању налази се врло лепа слика Његошева у три боје. „Горски Вијенац" је доживсо, заједно са овим, на српском језику свега 18 издања, од којих су само у редакцији г. Решетара шест. Преведен је на осам страних језика, више него и једна српска књига. ВељкоМилићевић, Беспуће (Сарајево 1912 г., издање пишчево, стране 152, цена 2 круне). Вељко Милићевић, који се до сада јављао са својим приповеткама само по књижевним листовима, сада први пут изилази пред српску читалачку публику овим романом. Његове прве приповетке критика је лепо примила, и он је једно време сматран за једног од најбољих српских млађих приповедача. Али он није толико журио, колико критика о његовим радовима. Он је полако, али стално радио. И овај његов роман плод је лаганог али систематског рада, неопходног дотеривања и поправљања. Као такав, он има то преимућство, да се може о њему тачније судити. Остављајући за другу прилику да се више позабавимо овим интересантним романом, ми ћемо изнети само неке утиске, које смо добили при читању. „Бе спуће“ је роман врхо марљиво компонован, и са пажњом и разумевањем написан. Предмет романа, и ако компликован, врло је вешто изведен. Описивања. за која г. Милићевић има необичну даровитост, изврсна су у свом роду. Кроз цео роман провејава мирна, озбиљна сета и резигнирана туга, која оставља суморан утисак на читаоца. Најзад, колико то можемо видети из овог романа, Г. Вељко Милићевић има велики посматрачки дар, умеда уочи у описима оно што је главно и занимљиво. Он је дубоко проникнуо у душу човечију и познаје је до најситнијих детаља. Он је врло добар психолог. В Л А С Н И К АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ У Р Е Д Н И К ДР. ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ Штампарија „Доситије Обрадовић“ Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) (Кнегиње Љубице улица бр. 6)