Delo

18 Д Е Л О је и одсио. Али му Мартиновићи препријечише пут, а Перун заучиње: — Добро ни доша’, превисоки господине, и да-Бог-да да си ни ти и твој долазак сретан и пресретан! А ми смо одавно ради били, да те видимо, чоче, и у наше горе и у ове крше; и фала ти које си се потежио да не видиш и да не обидеш! А, занаго, има’ си ђе и доћ’ и кога наћ’. А ево погл’ај, па с’ увјери (и ту му показа чибуком на сина Божа). Но ти г’ имам препоручит’, теби и твојој милости и твоме чојству и госпоству. Јединац ми је, а наочит ми је ка’ и видиш; још је понешен за књигом и госпоством, ка’ што му ј’ и од куће; сваку посланицу зна прочатит’ ка’ с длана, а све што очима види, то у лентро стави. Ево виђи (и ту му показа слику рускога цара, коју је Божо на беспослици надрљао). И овако ти се молим (поклони се), достави о томе свијетломе русинскоме импературу: не би ли се смиловао’, да ми r’ уврсти ол’ у џенерале ол’ у перјанике уз царицу. А, док добијеш одговор од цара, дај ти, тако ти Светога Петра, узми ми га уза се: па било у твоју службу, било да га даш да доврши чесове веље ама госпоцке наутике. И не сметни с ума, е ј’ он Мартиновић!... — Ну что такое?... промрмља његова руска Екселенција, упријевши строг поглед у каваза, који му, смућен и са страхом, с неколике ријечи на руском објасни ствар. ■ — Пустнки!... избаци Рус, одмахну руком, па се гурну мимо оца и сина, очевидно и љут и гладан, како ће к трпезарији из које већ голицав мирис постављених ђаконија допираше. Али се Перун и Божо нададоше за њим, па му се један за један а други за други рукав прицапише, и не дадоше му распедити. — Неј, бож’а ти је вјера, тако лако утећ’, нијеси погодио, па ако с’ и Мошков, не! Но с’амо и даји ни џевап на сриједу, — јер се ни шире клашње нијесу могле отет’ Мартиновићима, а некмо ли твоје гаће на тираће, а-ја!... дераше се озлојеђени и понижени Перун. Министар се, љут као паприка, окрену кавазу, па ће му горопадно : — Позватћ полицјш что 6ђ зту сволочб вмгнатБ вонђ. Ступаи !... Каваз Иван немаде куд-камо, но мигну на Мијушка шпијуна и Шута џандара, те прилећеше; и, уколико би дланом о длан ударио, Перун и „господини Божо се обретоше на улици.