Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 235 вршног суда, али истичемо као карактеристично, да се с једне стране тврди, како је правна организација несигурна и извештачена, а с друге се стране констатује, да је та организација до<нела становништву благостање и напредак. Та два тврђења не могу остати једно поред другог. Да споменемо само још то, што је уосталом позната ствар, да је сваки устав, као људско дело, једна вештачка творевина. Неких „природних“ организационих. правила за друштва и државе нема, и зато се у свима уставима налазе вештачки конструисане установе. У том погледу Немачка Царевина не стоји горе од других држава, ма да је састав њен, као савезне државе, далеко компликованији. На другом месту писац расматра финансијску организацију Немачког Царства. То је било врло деликатно питање, кад се решавало о изворима прихода за потребе Царства, пошто је требало штедети осетљивост савезних држава и њихову финансиску независност. Али, како је први буџет Царевине био врло скроман, око 400 милиона франака, то је лако нађено решење. Царству су уступљени посредни порези и царински приходи, с тим да се евентуални мањак допуњује т. зв. матрикуларним прилозима појединих савезних држава, према броју становништва. Нити се предвиђало социјално законодавство и радничко осигурање са оним силним издатцима, нити се слутило страховито рашћење војске, ни стварање и издржавање огромне флоте, нити пак колонијално ширење. И тако се ускоро показало да усвојени систем није добар; јер су матрикуларни прилози постали тежак терет, још при том неправично расподељен; незадовољство се показало, и сасвим разумљиво, јер поред тога што су савезне државе изгубиле много од своје самосталности улазећи у склоп Царевине, морале су још из свог џепа ту Царевину да издржавају. То није ни мало био погодан начин за ојачање јединства, и зато се напустио систем прилога од савезних држава, па се постепено, под гвозденом руком Бизмарковом, сасвим пришло самосталности или финансијској аутономији Царевине. Створени су нови извори прихода, умножени посредни порези и увећане царине, тако да је Царство мало по мало дотерало до буџета од 4 милиарде 800 милиона динара за 1913 годину. Са буџетима појединих савезних држава целокупни буџет Немачке износи 9Va милиарде марака или око 12 милиарди динара! Наравно да би овако рашћење пореза и буџета било немогуће, да се није једновремено с тим земља богатила услед наглог