Delo

'236 Д Е Л 0 привредног развитка. По природи својој Немачка је сиромашна земља, а растрзана силним борбама и будући поприште многих ратова, по свом централном положају у Евроии, никад није ни могла доћи до богатства. Тек по оснивању Царства почео је нагли преображај. Под утицајем Бизмарковим, који је сам предузео Министарство Трговине, земља се убрзо покрила фабрикама, радионицама и рудницима. Земљиште није плодно, али је богато рудама, те се нагло разви нарочито металургија и хемиска индустрија. Развитку индустрије одговарао је развитак трговине. Немачка је дивно организовала саобраћајна срества, велики напор учинила у стварању трговачке флоте, тако да данас спољна трговина њена преставља ништа мање него цифру од 22 милиарде динара! Само хамбуршка трговачка флота, не рачунајући друга пристаништа, већа је од целокупне француске трговинске флоте. Трговина немачка састоји се у увозу сировина, потребних немачкој индустрији, и животних намирница потребних за исхрану становништва које се сваке године нагло увећава. Сасвим је разумљиво да овакав колосални развитак није могао тећи савршеном правилношћу, нарочито није могао проћи без криза и потреса. Криза је било 1892, 1902/3, 1907, па и 1911, али су оне све срећно издржане, тако да је обогаћење Немачке узело знатне размере. Угледни немачки економист ШтајнманБухер, директор лнста DeutscheJndustrieZeitung, цени немачку имаовину на 350 милиарде марака, или 425 милиарде динара! По тврђењу истог научара данас је Немачка знатно богатија од Француске. Већина статистичара цене имовину Француске на 250 милиарде динара. По мишљењу Едмона Тери-а (Edmond Тћегу) објављеном у L’ Economiste Europeen, вредност француске имовине износила је у 1908 год. 287 милиарде према 242 милиарде у 1892 год. То је годишње обогаћење око 2 милиарде 700 милиона, за шеснаест година. Обогаћење Немачке, по оцени самога Блондела, је знатно веће и осетније. Пред оваким силним цифрама и пред оноликим сталним увећавањем издатака Блондел изражава сумњу, да приходи појединаца могу расти у сразмери са државним издацима. Да би се та размера колико толико постигла и одржала, у Немачкој се грозничаво ради на свима пољима, нарочито на економској експанзији и увећању извоза. Немачки трговац у почетку ради и без добити, ризикује да и пропадне, да би се други његов земљак после њега на том месту учврстио. Немци показују диван пример