Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 237 предузимљивости, на који би се, на пример, Французи, по мишљењу Блонделову, тешко могли решити. Буржоазија у Немачкој пласира новац у индустриска и трговачка предузећа, док Французи улажу у државну ренту, у папире. Овде је сигурност већа, а добит мања, док је тамо обратно, ризик велики, али и добит врло често знатна. Што је карактеристично по немачке прилике, свака добит одмах се улаже у нова предузећа, новац се никако не чува, већ се с њим стално ради. Колико је Немачка Царевина богата, види се даље из цифара дивиденде, коју дају акционарска друштва, а још боље по улозима на штедњу. Они износе око 20 милиарде динара, што чини отприлике на 65 милиона становника по 300 дин. на једног становника. Још један очигледни доказ има се у цифрама дохотка, који се пријављује за порезивање порезом на доходак, који постоји у већини савезних држава. Та цифра износи 872милиарде динара. И поред овако сјајних резултата, по Блонделу нису изгледи за будућност најповољнији. Овај нагли развитак довео је до несигурности, до велике узајамне зависности, и до јурења за све новим пијацама. Индустрија је стално у бризи за капиталима, и сваки потрес може јој нанети неизмерне штете, То чини, да сеу Немачкој више но игде осећа потреба за миром и то је једна од гарантија да у Европи неће бити рата. Да напоменемо само то, да се у Немачкој много оптимистичкије гледа на ову ствар,. за шта је доказ и последњи велики издатак од милиарде марака на војску, који је лако примљек и који ће немачка економска снага лако сварити. Блондел се забавио и унутарњим, чисто политичким приликама Немачке Царевине, нарочито стањем политичких странакз. и положајем њиховим према влади. То је благородна тема била, нарочито с погледом на врло значајан факат, да у Немачкој, где не постоји парламентарни режим, разлике између странака су начелне, принципске, и заснивају се на различним схватањима политичких, религиозних, економских и опште друшгвених питања. У другим земљама пак, где постоји парламентарни режим, врло се често дешава да се политичке групе своде на обичне котерије, без ичега програмског и принципског. Чак ни у Француској, по речима X. Лагардела1, не постоје солидне политичке 1 Hubert Lagardelle, Die politischen Parteien in Frankreich von 1871 — 1902,. Zeitschrift fiir die Politik, V. Band (1912), S. 503 и даље.