Delo

238 Д F Л О странке, са утврђеним програмом и чврстом организацијом, као што је то случај у Немачкој. Солидношћу своје организације нарочито се одликује социјална демократија, која је 1912 на изборима истерала 472 милиона гласова. Блондел сматра и унутарњи политички положај Немачке несигурним, нарочито услед тешкоће у којој се налази канцелар да у конкретним случајевима нађе већину за своје предлоге. У Немачкој, као што је познато, не постоји парламентарни режим, нити канцелар, први министар Царства, одговара пред парламентом. Може парламенат изгласати канцелару неповерење, овај ипак остаје. Канцелара поставља цар, и он само од цара зависи. Тако је у теорији. Фактички пак канцелар је ипак везан за парламенат, који има пространа буџетска права као и право учешћз у доношењу закона, тако да канцелар не може да ради, ако у парламенту није обезбедио ма какву већину. Канцелар то зна врло добро, као што и странке, које седе .у парламенту, знају врло добро да не могу оборити канцелара, докле он ужива поверење царево, и отуда је и једна и друга страна помирљива, приступачна и бави се позитивним радом. Средина се налази у интересима бирача или широке масе становништва у свима слојевима. Ту је корен модерном немачком законодавству, које има тако истакнути алтруистички или социални карактер. Даљи одељци посвећени су економским питањима и економским тешкоћама, положају банака, аграрним питањима, социјалном законодавству, пољском и елзашком питању, и најзад спољној политици. У завршном одељку писац констатује и напредак и богатство Иемачке, али не види задовољство маса, не опажа сигурност и сталоженост, коју показују државе, чији развитак није тако скорог датума нити је ишао тако брзим темпом. Књига г. Косића има сасвим други карактер. Г. Косић је један талентовани млади човек, одушевљени славенофил, али у многом погледу неподобан за писање књиге о модерној Германији. На првом месту г. Косић је необјективан, јер не посматра Немце и немачке прилике као незаинтересовани посматрач, већ, као што сам признаје у предговору, као Југословен, као противник тог освајачког народа, од кога је не само наша политичка и економска (!) већ и културна (!!) будућност угрожена! То је већ довољно да покаже, како је једнострано и погрешно схватио свој