Delo

240 Д Е Л О погрешио је, што ју је тако писао. Нису Немци онакви, каквеих г. Косић преставља, и зато његова књига нема право на назив „Модерна Германија“. У њој се говори о некој више мање замишљеној Германији. Нама је веома жао, што се г. Косић, чији су талент и способност читаоци „Дела“ могли упознати из његових радова у „Делу“, дао завести на пут, којим они, који се науци посвете, не смеју ићи. Dr. Л. Марковић. Virginio Gayda: La crisi di un Jmpero. Pagine sull Austria contemporanea. (Torino, Fratelli Bocca, 1913; ст. 446; L 5). Има већ четири године, од како писац овога дела седи у Бечу, бавећи се дописништвом италианским листовима: напуљском, Ј1 Mattino и туринском, La Stampa. Он је те године провео у Бечу, не прикупљајући, од дана до дана, вести о политичким догађајима, бележећи политичку хронику, већ радећи један много солиднији, много тежи посао: изучавајући аустриску царевину у целокупном њеном политичком, економском и друштвеном животу. Резултат — ванредно леп у односу на писца — резултат таквих његових студија јесте ова књига, у којој је он сабрао своја писма, послага горепоменутим листовима. Ово, истина, није једна синтетичка књига о Аустрији. Из онога што је казано, види се да је она постала од низа аналитичких дописа, али су ови дописи тако пространи, рађени са таквом аналитичком моћи, са таком оштрином и обимношћу посматрања, са тако интелигентним изучавањем статистичких података, да је она врло добра и у погледу материалних факата и у погледу њихове оцене. Осим свега овога, г. Гајда је у овим стојим студијама Аустрије стално задржао најзавиднију објективност. Он није посматрао аустриски живот — ни најмање симпатичан! — ни као пријатељ ни као непријатељ, већ онако како минералог може да изучава минерал: трудећи се да види, објасни, изучи све појаве а да нађе истину. Овај последњи елеменат чини да је књига г. Гајде постигла највећи успех који је њен писац могао желети: читалац је узима и оставља са највећим поштовањем према пишчевој солидности. * Кад би човек, следујући бизарности духа, хтео правити неку врло кратку синтезу Аустрије, могао би рећи да она врло мало,