Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 241 припада народима у њој настањеним. Једна оваква констатација, или и многе друге, њој сличне, могле би се с правом, дуго ређати. Речено је с правом, зато што Аустрија, као Држава, заиста не припада својим народима ни елементарно, то јест етнографски, ни економски ни политички. И ово је још речено много благо, и, у исто време, мање тачно од онога што је, још 1871 године, рекао о њој Мацини, одузевши јој право да се зове Држава, и Цазвавши је просто Администрација. И она је ово и данас, само с том разликом што ова данашња Администрација стоји према оној из седамдесетих година прошлога века у толико горе, што је у најозбиљнијој кризи. Аустрија је у кризи, рекао је г. Гајда, не само у наслову књиге, него у готово свакој глави; она је у кризи, има право заједно са писцем да понови сваки пажљив читалац књиге. Овом последњем остаје на вољу, управ на моћ размишљања, промеравања чињеница и доношења закључака, који би имали бар изглед логике вероватности, да се сложи или не сложи — као што је случај са потписаним — са писцем, који налази лека тој кризи. * Кад сте рекли Аустрија, рекли сте све оно што је у оштрој, свирепој, апсолутној супротности са појмом Народ, и оним што он безусловно представља. Кад је њу Мацини назвао Администрација, није то био израз његовог ни тренутног ни сталног нерасположења према државном анахронизму, који се још увек, као и у шеснаестом веку, зове Аустријом. Мацини — и не само он — схвата Државу само као појам правно-политичке заједнице која има нешто што јој служи као основа. неке тенденције, које су јој идеал, неке чиниоце, који јој дају снагу, и све то резимује у једном једином појму, појму Народ. У Аустрији, међутим, Народ нема никакве вредности. У њој се све резимује у администрацији, која одржава какву такву заједницу међу диспаратним народима, који је образују. Такав систем почива на четири елемента: војсци и бирократији, које су материална снага њене организације, и цркви и племству, који су њена спиритуална снага. Сви ови елементи, међутим, данас нису више, ни у Аустрији, оно што су били пре сто, оно што су били ни пре педесет година: сви су они данас добро изгубили ону једину везу, која их је држала, везу државног опстанка. Та је веза нарочито ослабљена код војске и бирократије, јер је демократизам Дело, књ. 68. 16