Delo

252 Д Е Л 0 •вина с кожама, и то се извози сирова или полупрерађена кожа. Трговина с маком доноси такође добар приход. Писац је додирнуо и српски извоз преко Солуна, код кога, као што смо рекли, опажа се тенденција рашћења, нарочито се у једно време извоз жита кренуо на Солун. Данас кад је већи део артерије Балканског полуострва, пруга Београд—Солун, у нашем поседу, нема сумње да ће се највећи део извоза жита упутити на Солун. Извоз говеда и свиња преко Солуна сада би показао врло добре резултате. Наш целокупан извоз у 1910 години преко Солуна износио је 28,952.3000. То је у најкраћим потезима садржај књиге г. Димитријевића, која је несумњиво данас неопходно потребна свакоме, ко се ма и најмање бави економским односима Нове Србије. У њој ће како трговац за своје трговачке послове, тако и народни економ наћи довољно грађе за своје циљеве. Нашу државу чекају многи задаци, а на првом месту проучавање економских односа новоослобођених крајева. Г. Димитријевић са својом књигом је доста допринео томе, и она је једна од оних ратних књига која нема само ефемерни значај, већ трајан опстанак. После дужег лутања г. Димитријевић, који се огледао на свим гранама наше литературе, нашао је себе, и најбоље би било да се задржи на овоме послу. На крају само да поновимо једну замерку, која је писцу већ једном учињена. У књизи је у табеларном прегледу изнета велика количина података о стању привреде и привредним односима у Новој Србији, али нигде није назначаван извор, што је кад се зна да Турска нема своје званичне статистике, веома потребно, нарочито ради контролисања, што ће, надамо се, у дру•гој књизи бити учињено. Дим. Д. ЖиВАЉЕВИЋ.