Delo

254 Д Е Л О Била би много већа добит за српску преводну књижевност да смо добили потпун превод са руског, у коме би се случају могла добити тачна и верна слика •овог великог руског писца. УМЕТНОСТ. Уметннчка радиност и последња изложба Уметничко-Занатске Школе у Београду. У влажним и ружним просторијама сопствене зграде приредила је у јуну месецу ове године Уметничко-Занатска Школа изложбу својих радова. Па како је ова школа по себи једна тако важна установа нашег друштва, то је вредно поклонити јој мало више пажње, изнети све мане, кпјих доста има, као н добре стране, у којима се такође не оскудева. Пре свега да кажемо, да“ово није уметничко - занатска (Kunstge\verbeschule) већ обична сликарска школа. (Маlerschule). С тим треба бити начисто и жалити што је тако. Кад је држава, од пре 8 година, почела да субвенционира (око 12000 дин. годишње) дотле постојећу приватну сликарску школу, онда је она тражила да се ранг и карактер исте измени и тнко је постала Уметничко-Занатска Шкпла као полудржавна. Држава је то учинила, свесно осећајући потребу, да наша и сувише заоста.ча радиност добије вредне уметничке посленике. Школа је добила лепо име, доста добар програм рада а и у осталоме није се у великој мери оскудевало. Стварисусе међутим развијалеу негативном правцу, а од Уметничко-ЗанатскеШколе остало је само тако лепо и милозвучно име. Изложба овогодишња је најбољи доказ тога. Лепо је имати сликарске школе у што већем броју и обиму, још је лепше имати и једну академију уметности, али је најбоље, кад се све то већ нема, имати добру уметничко-занатску школу. Између школа двеју наведених категорија је огромна разлика, то се губи из вида и зато се чине предлози преко јавности „аа се овој Школи — УметничкоЗанатској да рангуметничкеакадемије"!! Због тога је нужно једно краће објашњење појмова којима се, иначе, у нас не иридаје особита важност. Нужно је 'Скренути пажњу на прави значај Уметничко-Занатске Школе. Тенденција модсрнога развића изражена је у лепој тежњи и свесном захтеву, да се стварима, којима се човек у својој свакодневној употреби служи, даизвесан виши, уметнички облик. Исто онако као што је новија литература из бацила фантастичну романтику као једино могућу садржину, и на место застрањеног посматрања живота и људи, унела правилније психичке и социјалне моменте, тако је настало вреие да се и лепе вештине еманципују утрпаности и досаде и на место слепог копирања и шаблонизирања ствари да нам пруже више хармоније, више праве, истинске топлине која наше душевне прохтеве тако пријатно загрева, и више уметничких, нашем модерном животу прилагођених квалитета. До скоро је за људе било сасвим свеједно да ли ствари, које им пружају, имају уметничког смисла, да ли стоје у пријатној хармоничној вези и да ла дају нужне душевне подстицаје њиховом иначе лако подложном бипу. Данас је већ учињен на западу велики прогрес на томе пољу. Модеран човек тражи да су и најобичније ствари лепе — лепе у вишем смислу речи. Тканине свакојаке врсте, разно посуђе, одело, књиге, намештај, унутарае украшевине кућа и т. д., све је то добило један правилнији облик а човек у тако логичном и естетском распореду ствари налази много више задивољства и среће. У крајњој линији све је кроз човека, све је за човека и културна тежња да и она најобичнија постеља у соби добије финију форму естетски је по све објашњива, као шго је и идеална тежња, да се сви људи добро хране, социално оправдана. Читава је револуција отуда извршена на пољу стварања уметничких артикала и предмета у људској употреби. Данашњи мислени свет даје првенство стварима бољих квалитета, и, ако то код нас још није случај, не значи да неће никад биги. — Ми Срби живимо још у култ}рној крнзи, где се у грађанским кућама трпе глупо израђени гвоздени кревети, обожава намештај до крајности ружан и где се и сувише цене лаке, мајмунасте столице златних француских Луја. Но и преко тога ће се прећи и тада ће настати време правилнијег схватања, тада ћемо добити нама тако потребну културу станова. Појава занатске уметности (Kunstgewerbe) сасвим је новог датума Она је створила велики преокрет наше материјалне културе, давши боље услове за успешно развиће целокупне духовне