Delo

258 Д Е Л 0 Већ кано перо Провидне Одмазде, Да пишеш њиме пламеним словима У књизи Клије, међу звђездам’, Праведну осуду свирепости: Развитка вјечна искра над колима, Кб муња преко леднога Хемоса, С Јадрана сину к Дринопољу, С Косова к Битољу осветница. И кад се диже татарска потмулост, Потајна змија, бијелим орлима На Брегалници љутим зубом Побједне крељути да угризе; Ти ошину је окатим палошем, И отровне ioj зубове поломи: У крви њеној опра љагу Сливнице имена српског славног. Ој, осветниче, границе Србије Приближио си граници Душана; И докле Вардар шумјет’ буде, Пјеваће валовљем славу твоју. Егеја вали, таласи Јадрана, О побЈедниче, на те већ чекају. Да славној српској војеводи Заоре пучином епиникиј. А. ТРЕСИЋ-ПдВИЧИћ.