Delo

АЛА ГУРАМО!... — ПРИЧА Адам Мандић, резервни потпоручник једне чете из 6. пука, ‘био је сав срећан што се, ето, опет нашао усред Београда после крвавих борби и дугог лутања по маћедонским гудурама. То је •било крајем октобра, после борбе на Бакарном Гумну у првом делу рата за ослобођење. Како је и на који начин доспео у престоницу ни он сам није знао, а није много ни размишљао о томе убацујући у себе жудно заводнички слатке гутљаје српског пива, о коме је толико сањао за време борбеног похода. Завучен у један хотелски кутак, он је задовољно пуцкао језиком после сваког гутљаја и посматрао шта се око њега ради. У хотелу „код Новог Чуда“ врило је као и обично. Ни по чему се није могло познати да се Србија налази још у фази једног крвавог рата. Хотелијер, гојазан отмен човек и сад је на своме месту са пријатељима крај пива. Оркестар интонира старе арије. „Сто голих темена" броји све своје чланове, што спокојно жваћу своје дуге виржине и сањају о вечности гледајући у неисцрпне редове немачких и француских журнала, с француским рекламама на месту уводног чланка. Репортерска ложа у неколико се изменила, али су места старих познаника савесно попуњена младим, бојажљивим новајлијама који још седе на пола столице и носе машну а la Бранко Радичевић. Једна четвртина табака хартије, у виду стенограма, кружи пред њима по столу са које сви преписују нешто подједнако журно и подједнако озбиљни. На сву прилику да је то нека вест из веродостојних кругова, која се није могла ишчепркати у Пресбироу. До самог прозора, према улици, звецка својим кључевима на златном ланчићу Михаило Антић, познати београдски трговац, посматрајући са очитим задовољством свој нови прстен начичкан опалима, док