Delo

262 Д Е Л О сопственим сузама и не знаш куд би пре напред или натраг. Ја губим веру у своје искуство, а кладим се са сто против један да ћу за пет дана одвести испод руке твоју симпатију у Топчидер. Оркестар засвира један коњички марш и заглухну све. Мандић, кога је овај разговор почео интересовати наже се у страну да боље чује. Замало што није опсовао све кратконогом капелнику угојеном, ћелавом Баварцу, који се из све снаге трудио да задовољи публику. Он се поче врпољити на свом месту јер није више чуо шта се говори. А Небригић га је по мало једио и- да су били на само, он би му кратко на кратко казао: ти си један ћифта и ништа више. Јер је и Адам Мандић био по мало идеалиста и „човек који је сачувао своје очи из детињства". И он је, као и сваки човек у своје доба, имао у сновима уплетено једно дивно створење чије су сетне, црне очи показивале дубину једне отмене душе. И помисао да Небригић и њему слични, мимо остале, и то дивно створење не остављају на миру, дражила га је. Али кад је оркестар, после страшног добовања, умукнуо разговор је већ био престао, а младићи су се грабили о новине које су тога часа донете. Мандићу би криво што није чуо све до краја и предаде се мислима које га однеше далеко, далеко где је остала његова „мала“, можда исте среће као и г-ђа Агнеса, а коју је он оставио једне кишовите ноћи у септембру кад је пошао, у славу отаџбине, на бојиште. Један оштар, декламаторски глас трже га из снатрања. Јојкић је читао на глас: Телеграм са бојишта. Скопље, 23 октобра вече. „Према вестима, које су стигле, наша победничка војска, после упорне борбе у Присатском Теснацу и на Бабуни ушла је у Прилеп. Маркова престоница поздравила је јунаке са Дрине и Мораве, који су на врховима својих ножева донели слободу овом нашем седом граду“. Опширан извештај. Ратни дописник нашег листа јавља из Прилепа: „Пошто се у кланцу између Велеса и Прилепа непријатељ задржао и утврдио, наше трупе већим делом рокирале су у десно преко Свињске Главе и Бабуне, а један мањи део остао је пред теснацем. Први су имали задатак да нападну непријатеља на планини с бока и да им одсеку одступницу, а други да буду претходница