Delo

АЛА ГУРАМО 265 наредба — помисли он и диже се полако док су му удови горели у боловима и грозници. Шаторско крило, које је било изнад ватре, обеси му се на главу и он тек сад виде да је пала мотка што га је подупирала и да је она својим падом проузроковала онај бол што га је осетио у глави. И мислећи о том ненадном позиву у недоба Мандић уморно прекорачи ватру, која се скоро угасила, и оде тетурајући се преко каљаве орнице да прими заповест. Командант га прими лежећи. — Наредићете да доручак у батаљону буде готов до пет часова у јутру. У пет и тридесет војници ће доручковати. До шест часова дигнуће се шатори и изићи на стројеву линију. У шест и тридесет полазак по батаљонима: други, први, четврти, трећи... — Разумем. Мандић поздрави, окрете се на левокруг и оде да извести командире чета и четне дежурне. Кад је свршио, врати се своме шатору. Пењући се стрмом узбрдицом вукао је уморно ноге оптерећене блатом и размишљао о последњој наредби. Дакле ипак ћемо даље, на ново крваво разбојиште, — помисли он и седајући поред упаљене ватрице он се осмехну и нехотице прошапта: — Ала гурамо!... Жив. Девечерски.