Delo

ПОД БЕДРИКОМ 267 А сад се стиди и не сме да им изађе на очи, већ повирује иза врзине, и кад је ко спази, она гледа низа се и склања кошуљу на грудима... Што ли то? V & # Довели су је малену у овај планински крај, оздо од Скрапежа, овде под Дрмановину. Причали су да јој се затрла кућа, али она није запамтила како је то било. Сећа се само да је негда боравила у кући која је била већа но ова, ујакова. Једног дана била је вриска и кукњава по кући, пуно људи и жена четили cv се око мртвога тате, па су га, по највећем снегу, однели на дугачким брезовим моткама. Ти исти вратили су се, доцније, с гробља и поседали за дугачку совру у кући. Снег је сипао, у косо, на врата, дим се спуштао и згушћавао око трпезе, где се јело, пило и џакало. Њу су миловали, жене су је узимале на крило, жалостиво је погледале са водњикавим очима и звале „сироче“... Сутрадан, дошао је ујко с волујским колима, потоварио ствари из куће и вајата и дотерао их овде, и њу у стварима, и предао је ујни, те да јој он буде отац, а она мајка... Не зна како су јој прошли ових десет година под Дрмановином. Ујна, зла жена, тукла ју је душмански, хватала је за кике и одизала од земље уз шкргут зуба и циганску псовку. Она је плакала. Затим је тукла што плаче, и све тако док није отврдла и заћутала, и на ударце се јежила и грчила као мачка. То је било спочетка, и од тада, Бог зна откад, није заплакала. Отврдлз јој кожа, обајатио сваки мишић и утрнуо осећај. Слушала је и радила што су јој заповедали, претурала се под бремењем сена и сламе носећи их стоци, и угибала под обрамицом са пуним џбановима воде са извора. Зими, по мећави и сметовима, ишла би с ујаком у планину, у дрва. У испречаним1 опанцима и дугачком мушком гуњу, који ју је покривао до листова, водила је волове за порожје, скакала с камена на камен, по потоцима и урвинама, претурала се главачки и дизала, а добри ујко Симеун час је придржавао саонице да се не изврну, час подизао њу и вадио из сметова. Лети слали су је по тежачком раду као мушкарца, са мотиком и вилама, или би гонила кљусад по вршају и пела се на сена и стогове. И све тако на послу. Мало су је куд и изводили; само о Младенцима обукли би је лепше и одвели цркви, да се причести.