Delo

ПОД БЕДРИКОМ 269 — Вараш. — Вала, jec’! Гледам ја тебе одамно из кукуруза. — Што ме гледаш ? — Тако. Је л' ти криво? А? Реци! — Шта? — Ништа! — рече он и повуче очима. Она саже главу. Заћута и он. Затим пође корак уз реку,. пазастаде, обазре се и викну: — Борика! Па се саже, узе бусен земље и баци га крај ње, у реку. Један таласић подиже се и разви као лепеза, и кроз сунчани зрак засјаше капљице као бисерна зрна и дохватише јој лице. — Што то? — Тако! — рече он — и писну двојеница. Један сладак уздах разапе јој груди и пуче јој копча на јелеку, а по лицу осу јој се жеравица. Погледа за њим, и он се изгуби иза јововог жбуња... Ту ноћ није заспала до првих певаца. Превртала се у вајату, устајала и кроз размакнута брвна гледала у помрчину,. упрема-се у село, где светлуцају ватре и лучеви, и одакле се чује кикот веселе младежи на комишању. Извиривала је и мислила: зашто не иде и она куд и остале девојке, зашто не певаг што нема другарица, што се не шали с момцима и не хвата у коло... што је мимо свет? Од тада поглед јој се отима горе, под планину, где се виде оно неколико кућа под стрмим крововима, на ћувику. Тамо му је кућа. Веле да има само престарелу бабу и сестру. Сиротан и он, Сретен. Погледа, па уздрхти. Подузима је страх. Чини јој се да све село гледа у њу и да свак зна шта мисли и осећа, па кад кога види, узвера, задрхти и нешто је притајено гуши у прсима. Тако и онда, под бедриком. Истерала и теоце у луку. под пут, да напаса. Сунце одскочило високо и смакло росу, телад чупкају траву и разигравају се, а она стоји под јабуком. У руци јој вретено, а под мишком клупче; подиже руку, игра јој вретено, рукав слеће до рамена и открива јој облу, белу мишицу. Читава девојка! Од дериштета жољавих и прљуштавих образа. израсла девојка пуначка и округла лица, као она јабука, бедрика,