Delo

ЈЕСЕЊА ВИЗИЈА Свршена је берба. На чокоту старом Још гдекоја зрна скривена се виде, А пупави Бахус сав обливен жаром Вечерњега сунца, на весеље иде. Увек бран, готов за шеретска посла, Блажено се клиби, све на вољу пушта; У триумфална кола упрегли му осла, (И магаре ово доброта је сушта!), С пехаром у руци, пуним слатке шире, Окићена лишћем са винове лозе, Фауни га млади и обесни возе, А оре се песме, фрулице и лире. Разуздане нимфе, украшене бајем Божанске лепоте, с ружама у коси, И с очима, што се блеште пјаним сјајем, Гоне се кб срне по трави и роси. На западу сунце за равнице тоне, Ко огроман дискос, а зажарен мехом Митскога ковача, и док лире звоне, Сва пољана јечи клицањем и смехом. А кад падне вече и последње тиче Главицу завуче под шарено крило, Невине ће елфе да разносе приче, Како је то „страшно непристојно било!“ Ст. Петров-Бешевић..