Delo

НЕСПОКОЈ Сутон пао. Киша, киша... Уздах лети с црних њива. Даљна брда магла скрива. Звижди ветар, хучу горе, Облаци се јуре, боре, Одјекује болна писка, Док умире прва лиска Сутон пао. Киша, киша... Драго моје, дај ми руку... Ово хладно, тужно вече Моју душу мучи, пече: Стари очај крши груди, Нова слутња већ се буди, Сузе, сузе... све у беди, Док последња зрака бледи Драго моје, дај ми руку... Сутон пао. Киша, киша... Мочар иде, драго моје, Свуда пустош, црне боје: Дај ми руку, дај ми уста, Нека ова мора пуста Неосетно за нас прође, Док нам опет мај не дође Сутон пао. Киша, киша... Момчило Милошевић. Дело књ. 68. 18