Delo

Д О 3 и в Узео сам струне мјесечеве, Преплео их кроз бадема гране; Тихо пјевам, у струне ударам, И дозивам некадашње дане. Са бадема ситно цв’јеће пада, И засипа бусење и траву, И сплеће се у малене вј’енце, Да окруни твоју косу плаву. Али тебе крај бадема нема, Да сабираш попануло цв’јеће Као некад у давно прољеће Па га хиташ рукама обема. Нема тебе — звоне жице сада, А с бадема цв’јет за цвј’етом пада.