Delo

„ГОСПОДИН“ БОЖО — НАСТАВАК V С временом а по времену, па је и у Црну Гору дух времена и нових погреба, попут планинског вјетра што зими нанесе снијежни прхутљавац саврх брда до на дно поља, по кад-и-кад нанио по коју новину. Једна од тих била је и реформа о преуређењу црногорских општина. Дотадашња варошка управа, средиште варошког правосуђа и главна полицијско-административна инстанца, буде замијењена општином, или боље рећи: дотадашња општина буде подигнута из свог безначајног положаја на степен управе, са свим њеним атрибутима, а ова укинута. Мјесто управитеља, који је указом и владалачком милошћу постављат, заузме предсједник општине, кога је грађанство слободно и јавно на гласању имало изабрати. Уза њ је бирато још дванаест одборника. Плаћати су из општинске касе, а, да би се расходи покрили, општини је дато право нових приреза и својевољних разреза на становништво. Тим су начином и вароши добиле слободне општине и веће дажбине, а, што је главно и једини узрок ове реформе, и главна државна каса на Цетињу је скинула један велики дио својих брига, умањивши усљед тога, добар комад својих дотадашњих расхода. Иницијатор те нове реформе био је и главом и брадом министар-предсједник и унутрашњих дјела, Господин Божо. Вијест о њој стиже у Никшић у исто доба кад и изасланик Господина Божа, који донесе и нози правилник о том „бити имајућем поступку“. Општински телали зађоше од куће до куће те позваше све пунољетне домаћине вароши Никшића, да се у тај и тај дан -окупе пред „Шпедатом“, да бирају предсједника и одборнике. Они који не дођу биће глобљени. 18*