Delo

282 Д Е Л 0 — О господине „саклетару“! Изасланик Господина Божа стаде, како он тако и сва му тевабија, и окрену се да види: ко то зове. — Шта је?... одазва се, видећи Перуна ђе зивкара. — Тако ми Бога и Светога Петра!... ходе га заклињати Перун: ...кад изговориш о „господину" Божу ђе устреба, немој заборавит’ да кажеш е ј’ он Мартиновић и син „капетана од Мисира“. Изасланик се прекрсти десном и лијевом, а свјетина диже понова хуку и буку и весак за Перуном и Божом, ни да је о карнавалу. И, док главари отпратише цетињског изасланика у хотел ђе је отпочинуо и један се део озбиљнијих грађана размиље свак својој кући, дотле млађарија, жељна шале и џумбуса а предвођена градсхим калцаканима: Стојаном Цревљаром, Максимом Бацковим, Душаном Савовим, Радојицом Перовим, Новицом Јефтовим, Зејбеком Стојанов^м и Мијушком шпијуном, нададоше за Перуном и „господином“ Божом, кроз уске сокаке, пјевајући, довикујући их, звиждећи и халакајући, као да су покладе и машкаре о покладама. — На ноге се и млади и стари!... викао је Мијушко шпијун што га грло доноси: — Ето „гос-пр-дина“ Божа!... Погледајте га како се клупча и пућка и печи и коропечи! Наслика’ је рускога цара под круном на којој је триста рогова и три хиљаде прапораца и тетрејика; и написа’ је драму, у којој је изнио на бину пет стотина коза и оваца и педесеторо говеди и толико прасади. — Види оца а види сина, пљувачку од пљувачке, како су се удембили и усићили, и налицкали и намазали, и наџогили и нарогили, ка’ да ће сад на ’ви час у сватове по Стану Карнагину!... додаде Новица Јефтов. — Ва име оца бога Перуна и сина му „господина“ Божа, и светога духа Драгу Јокину. Амин !... кршћаше се недокрштени Радојица Перов. Перун и Божо су то све и слушали и гледали, али, будући сами и осјећајући се слаби према толикој навали од „галиота" и чафкуна, стегли су срце и правили се да ништа и не чују и не виде. Старали су се да се покажу, да они презиру и ту буку и такве букаџије, ма да су обојици гореле џигарице од јада и иједа, као да им је ко у грудима по читаву здјелу уља сасуо и запалио. Ишли су напријед, грабили да што нрије умакну кући, и не освртали се.