Delo

господин“ БОЖО 285 Да га је гром из ведра неба звизнуо у перчин, Перун би то лакше поднио од ове и оволике напасти. Божо такође. Зар с њима, потомцима бијесног Мартина и његових пет синова што су Црну Гору од Турака очистили а прапотомцима славнога косовског војводе Павла Орловића, да се коЈекаква скитачка петстокупљевина и бјелосвјетска никоговина дега и шегачи и ни царским им путем мирно проћи не да?! И зар да један „капетан од Мисира“ и један „господин“ Божо што и на капетанску столицу силнога бега Мушовића претендира и о ком воде рачуна и цар московски и књаз црногорски, спане на то да равнодушно и без замјене и освете трпи таку бруку и грдило на правди вишњега Бога а на очиглед цијелога свијета, и то у слободи и под скутом господаревијем?! У бјеснилу, Перун шчепа камење с пута, па опучи гађати на ону страну откуд вика и пјеванија допираше, и то нештедимице и тако крвнички да би и вола убио па да га погоди. А Божо, млађи и плаховитији, трже револвер иза колана, па из њега: там-там-там! Пет пута. То и имаде и смисла у овој разбојничкој земљи и ту добру посљедицу што се и ђеца и њихови подстрекачи распршташе, али, овог пута, да се више не поврате с пјесмама подругачицама. На глас пушке, дотрчаше џандари, па и сам нови предсједник, из чаршије; и, извијестивши се, на лицу мјеста, шта је, испратише здраве и чиле Перуна и Божа њиховој кући. Видећи их, с кутњега прага, Ика и Драга ђе се враћају с толиком пратњом званичних особа, промислише, да је „господин“ Божо побиједио на избору, раширише руке и потрчаше им у сусрет, вичући из свега гласа: — Благо нама јутрос довијека, благо! И сретње нека ти је, „господине“ Божидаре, а сретње било да-бог-да по сву Црну Гору и свија седам „Је’ропах“ господаревијех!... А истог се часа разлеже с Бедема, с брда изнад њих, урнебесан усклик посакриване ђечине и калцакана: — Живио бог Перун, „капетан од Мисира", и његов озимак „господин“ Божо, пријесједник од пустијех села!... Живјели!... VII Али, и ако се нашем „господину11 Божу не даде да постане ни предсједник ни секретар општине па ни перјаник русинске царице ни питомац руског министра-резидента, ипак Господини Бог и милост његова погледа на њ и његово право срце. И то-