Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ ДЕО ПРВИ. — КЊИГА ТРЕЋА. XI Сладострастници. Одмах за Димитријем Фјодоровићем утрчаше у салу и Григорије и Смердјаков. Они су се све до малочас у ходнику борили са њим, нису га пуштали услед упутства самога Фјодора Павловића, које им беше дано још пре неколико дана. Користивши се тим, што Димитрије, јурнувши у салу, беше на тренутак застао, да разгледа око себе, — Григорије оптрча око стола, затвори обадва крила противних врата од сале, која су водила у унутрашње собе, и стаде пред затвореним вратима, раширивши обе руке и готов да брани улаз, тако рећи, до последње капи крви. Опазивши то, Димитрије Фјодоровић не викну, него чак као да цикну и јурну на Григорија. — Она је дакле тамо! Она је тамо сакривена! Даље, подлаче! Он трже Григорија, али га овај одгурну. Изван себе од јарости, Димитрије измахну и из све снаге удари Григорија. Старац се стропошта, као пресечен, а Димитрије, прескочивши преко њега, продре на врата. Смердјаков остаде у сали, на другом крају, блед и уздрхтан, припијајући се уз Фјодора Павловића. — Она је овде! — викаше Димитрије Фјодоровић. — Ја сам је малочас сам видео како се упутила према кући, само је не могох стићи. Где је она? Где је она? Непојмљив утисак учини на Фјодора Павловића тај узвик: „Она је овде!“ Сав страх оде од њега. — Држи, држи га! — завапи он и јурну за Димитријем. Григорије се међутим диже с патоса, али беше још чисто ван себе. Иван Фјодоровић и Аљоша потрчаше за оцем. У трећој соби зачу се, како наједаред нешто паде на под, разби се и за-