Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 333 Они снажно стискоше један другом руку, као никада дотле. Аљоша осети да је брат први коракнуо према њему и да је он то учинио због нечега — неизоставно са некаквом намером. X Обадве заједно. Но Аљоша изађе из куће очеве у разбијеном и потиштеном стању духа, још.већма него пре, кад је улазио код оца. Ум је његов такођер био као раздробљен и расејан, при чем је он у исти мах осећао како се он боји сјединити разбацано и извући општу идеју из свих мучних противуречности, које је био преживео тога дана. Беше нешто врло близу скоро очајању, чега никад није било у срцу Аљошином. Нада-свим тим стојаше као нека планина — главно, судбоносно и неразрешено питање: како ће се сзршити ствар између оца и брата Димитрија са том страшном женском? Сад је већ и он сам био очевидац. Он је и сам ту присуствовао и видео их једног пред другим. У осталом, несрећан, потпуно и страшно несрећан могао је бити само брат Димитрије: њега је вребала и очекивала несумњива несрећа. Показаше се и други људи, којих се све то тицало и то, можда, далеко већма, него што се то Аљоши пре могло чинити. Излажаше нешто чак загонетно. Брат Иван му пође у сусрет, што је та-ко одавно желео Аљоша, и ето он сад сам од некуд осећа да га је тај корак приближења уплашио. А оне женске? Чудновата ствар: малочас је он полазио Катарини Ивановној необично узбуђен и смућен, а сад не беше ништа од свега тога; напротив, још се журио к њој, као да очекиваше да ће му она нешто објаснити. А међу тим, саопштити јој поруку било је сад очигледно теже, него малочас: ствар о три хиљаде била је решена коначно, и брат Димитрије, осетивши сада, да је нечастан и без икакве наде, неће се, наравно, зауставити ни пред каквим падом. Осим тога му је још казао да исприча Катарини Ивановној и ову сцену, која се малочас догодила. Било је већ седам сати и смркавало се, кад је Аљоша ушао код Катарине Ивановне, која је становала у једној врло пространој и удобној кући на Великој улици. Аљоша знађаше да она живи са двема теткама. Једна од њих је, у осталом, била тетка само сестри Агафји Ивановној; то беше она без-словесна