Delo

334 Д Е Л О нема особа у кући њеног ода, који ју је тамо дворила заједно са сестром, када им је она била дошла из девојачког васпитног завода. Друга пак тетка беше фина и поносита московска госпођа, премда од сиромашних. Говорило се да су се оне обадве у свему подчиниле Катарини Ивановној и налазиле су се код ње једино зарад „бонтона". А Катарина Ивановна се подчињавала само својој добротворци, ђенералици, која је остала због болести у Москви, и којој је она била обвезана слати сваке недеље по два писма са подробним извештајима о себи. Кад је Аљоша ушао у предсобље и замолио собарицу, која му отвори врата, да га пријави, — у сали се очевидно већ знало за његов долазак (можда су га били приметили кроз прозор), али ипак Аљоша наједаред зачу некакав шум, зачуше се нечији ужурбани женски кораци, шуштање хаљина, истрчаше, можда, две или три женске. Аљоши се учини чудновато да је он могао проузроковати такво узбуђење својим доласком. Но ипак га одмах уведоше у салу. То беше велика соба, намештена елегантним и обилатим намештајем, ни из далека не маловарошким. Ту беше много канабета и кушетки1, малих канабета, великих и малих столова, беху слике по зидовима, вазне и лампе по столовима, беше много цвећа, чак и суд са рибицама у води код прозора. Због сутона, у соби беше малко помрачно. Аљоша уочи на канабету, на ком је очевидно до малочас неко седео, бачен свилен огртач, а на столу, пред канабетом, две непопијене шољице чоколаде, бисквите, један шлифован стаклен тањирић са плавим сувим грожђем и други са слаткишима. Некога су частили. Аљоша се досети да је доспео на некакву част и намршти се. Но у том се тренутку подиже завеса и брзим журним корацима уђе Катарина Ивановна, пружајући обе руке Аљоши са радосним, усхићеним осмејком. У том истом тренутку служавка унесе и метну на сто две упаљене свеће. — Хвала Богу, једва једаред и ви дођосте! Само сам вас јединог и молила од Бога вас дан! Седите. Лепота Катарине Ивановне и пре беше изненадила Аљошу, кад га је брат Димитрије, пре једно три недеље, довео к њој први пут, да га представи и упозна, по сопственој необичној -жељи Катарине Ивановне. Но тада не дође до разговора између 1 Подуже фотеље, удешеие и за лежање.