Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 335 њих. Држећи да се Аљоша врло збунио, Катарина Ивановна чисто га штеђаше и све је време тада говорила са Димитријем Фјодоровићем. Аљоша ћуташе, али много што шта је врло добро уочио. Hbera изненади властољубље, охола одрешитост, самоувереност горде девојке. И све је то било несумњиво; Аљоша осећаше да он не претерује у свом суду у њој. Он нађе да су велике црне ватрене очи дивне, и да особито лепо доликују њеном бледом, чак унеколико бледо-жутом дугуљастом лицу. Но у тим очима, исто као и у цртама дивних усана, беше нешто такво, у шта се, наравно, могао његов брат заљубити страшно, али што се, можда, није могло дуго волети. Он скоро отворено исказа своју мисао Димитрију, када овај после посете навали на њега, молећи га да не затаји какав је утисак изнео, видевши његову заручницу. — 'Ги ћеш са њом бити срећан, али, можда... не спокојно срећан. — Да, да, брате, такве и остају такве, оне се не смирују пред својом судбом. Ти дакле мислиш да је ја нећу волети вечно? — Не, можда ћеш је и вечно волети, но можда нећеш вечно бити са њом срећан... Аљоша изговори тада своје мишљење, црвенећи и једећи се на самог себе, што је, подлегавши молбама братовљевим, исказао такве „глупе“ мисли. Стога што се и њему самом његово мишљење учинило врло глупо, чим га је исказао. А и срамота га беше тако власно исказивати своје мнење о жени. Услед тога он још с већом збуњеношћу осети сад, при првом погледу на Катарину Ивановну, која му истрча у сусрет, да се он тада можда у погледу ње врло преварио. Овога пута лице њено сијаше непретворном простодушном добротом, отвореном и плаховитом искреношћу. Од све пређашње „гордости и надувености", које су тада толико биле поразиле Аљошу, сад се опажала једино само смела, благородна енергија и некаква ведра, силна вера у себе. Аљоша разумеде после првог погледа на њу, после првих речи, да сва трагичност њеног положаја према тако вољеном човеку за њу ни најмање није тајна; да, она, можда, већ зна све, одлучно све. Па ипак, крај свега тога, било је још толико светлости на лицу њеном, толико вере у будућност. Аљоша се осети пред њом наједаред озбиљно и намерно крив. Он беше побеђен и задобијен одједаред. Осим свега тога, он примети већ после првих њених речи да је она у