Delo

336 Д Е Л О некаквом јаком узбуђењу, код ње, можда, необичном узбуђењу, које је налик скоро чак на неко усхићење. — Ја сам вас стога тако чекала, што сад од вас јединог могу дознати сву истину, — ни од кога више! — Ја сам дошао... промрмља Аљоша, замуцкујући, — ја... он ме је послао... — А, он вас је послао, но, ја сам то и слутила. Сада све знам, све! — викну Катарина Ивановна са очима, које наједаред севнуше. — Чекајте, Алексије Фјодоровићу, ја ћу вам унапред казати зашто сам вас тако очекивала. Видите ли, ја можда далеко више знам, него чак и ви сами; мени не треба од вас извештаја. Ево шта је мени од вас потребно: мени је потребно да знам ваш сопствени, лични последњи утисак о њему, мени је потребно да ми ви испричате у најнепосреднијем, у неулепшаном, чак у грубом (о, колико год хоћете грубом) облику — како ви гледате у овај мах на њега и на његов положај после вашег данашњег састанка с њиме? То ће бити, можда, боље, него кзд би се са њим објаснила ја сама, којој он неће више да долази. Јесте л’ разумели, шта ја од вас хоћу? А сад, са чиме вас послао к мени (ја сам просто знала да ће он вас послати!) — говорите просто, последњу реч говорите!... — Он ми је наредио да вас... поздравим, и да више неће доћи никад... али да вас поздравим. — Да поздравите? Је л’ баш тако казао, је л’ се баш тако изразио? — Да. — Уз пут, можда, неочекивано се преварио у речи, није употребио ону реч, коју треба? — Не, он је навлаш казао, да вам кажем ту реч: „поздрав“. Молио ме је три пут, да не заборавим казати. Катарина Ивановна плану. Помозите ми сад, Алексије Фјодоровићу, сад ми баш и јесте потребна ваша помоћ: ја ћу вам казати моју мисао. а ви ми само одговорше на њу, да ли је тако како ја мислим, или није? Чујте: да је он тек онако узгред рекао да ме поздравите, не наваљујући да саопштите његову реч, не ударајући гласом на реч, онда би то било све. Ту би био крај! Али ако је он нарочито наглашавао ту реч, ако вам је нарочито поручивао да не заборавите да ми саопштите тај поздрав, — онда он мора да је био узбуђен, можда ван себе? Одлучио се, и од своје се одлуке