Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 337 уплашио! Није ме оставио чврстим кораком, него је полетео са планине. Нарочито наглашивање те речи може да значи само разметање... — Тако, тако! — ватрено потврди Аљоша, — мени се и самом сада чини да је тако. — А ако је тако, онда он још није пропао! Он је само у очајању, али га ја још могу спасти. Чекајте: није ли вам он штогод говорио о новцу, о три хиљаде? — Не само да је говорио, него га је то можда понајвише убијало. Он ми говораше да је сада лишен части и да му је сад већ свеједно, — ватрено одговори Аљоша, осећајући свим срцем својим како се нада улива у његове срце, и да, можда, збиља има излаза и спаса за његовог брата. — Па зар ви... знате за тај новац? — додаде он и наједаред се „уједе за језик“. — Одавно знам, —■ и знам поуздано. Ја сам у Москви телеграфски питала и одавно знам да новац није примљен. Он новац није послао, али ја сам ћутала. Последње недеље ја сам дознала како му је и још некакав новац био потребан... Ја сам у свему томе поставила само један циљ: да он зна, коме да се врати и ко му је најпоузданији пријатељ. Не, он неће да верује да сам му ја најпоузданији пријатељ, није хтео да ме позна, он гледа на мене само као на жену. Мене је целу недељу мучила страшна брига како да удесим да се он не застиди преда мном, што је упропастио те три хиљаде? То јест нека се стиди и пред свима и пред самим собом, али нека се од мене не стиди, јер Богу он говори све, не стидећи се. Зашто он још до сад не зна, колико ја могу за њега издржати? Зашто, зашто, не зна мене, како он сме не знати мене после свега онога, што је било ? Ја хоћу да га спасем за навек. Нека ме заборави, као своју заручницу! А гле, он се боји преда мном за част своју! Јер вама, Алексије Фјодоровићу, он се није 6oiao да се исповеди? Зашто ја све до сад нисам заслужила то исто? Последње речи она изговори са сузама; сузе јој бризнуше из очију. — Ја вам морам саопштити, — изговори Аљоша, такође дрхтећим гласом, — шта је сад имао са оцем. И он исприча сав призор, исприча како је он — Аљоша био послан по новац, како је онај јурнуо у кућу, избио оца и после тога нарочито и енергично још једаред потврдио њему Дело, књ. 68. 22