Delo

146 Д Е Л О уради за њих, и при том се осетити јадан и слаб. Претходно треба радити на свом образовању и усавршавању, удубити се у самог себе, развити своје слободне мисли и што јасније изразити своју личност. Морамо дубоко и озбиљно проникнути задатке, које нам неуморно поставља унутарњи глас и који нам стално лебде пред очима, и уживити се у пријатном осећању, да ћемо их моћи извршити, да ћемо их једино ми моћи извршити. Затим приступити раду, у који ћемо унети све што је најсвојственије, најчистије и најлепше у нама, и тај рад и резултати таквога рада даће вредности и смисла нашем животу и испунити га срећом. Путовођ за такав живот даје нам, на пример, Јеванђеље. Друкчија су схватања у овој књизи. И ако има за задатак „да развијете свеколику енергију и свеколику умност, која у вами спава, нетакнута и неискоришћена“ (Поговор, III) а за даљи циљ да „ћете моћи по својој вољи да сејете радост и срећу око себе“ (Вера у себе, стр. 12) ипак је излагање, у чему се састоји срећа у животу, веома наивно и површно, и да је дотакнуто питање, како ћемо таквим животом „послужити другим људима као себи самима“ (Познавање карактера, стр. 89), показала би се потпуна погрешност и нетачност основних идеја ове књиге. Силвен Рудез преставља живот као очајну борбу за богатством (Предговор, I). Срећа је у таквом животу: постати богат, остати здрав, бити леп. Према томе је и књига подељена у одељке. Други одељак говори о срествима за стицање богатства, трећи о здрављу, четврти о лепоти. У првом делу износе се „особине, без којих нема успеха", како се треба васпитати, како понашати, да би што лакше и поузданије стекли богатство, моћ и почасти. Али ми не мислимо да се наше образовање руководи тежњом, „постати вођ гомиле" (Вера у себе, стр. 20), већ се састоји у самоприбирању, у слободном развијању своје личности, мислити својим најчистијим мислима и волети својом најтоплијом љубављу. Као о најбољем среству за стицање богатства говори се у другом одељку о трговини. Али ће се и трговац осећати далеко задовољнији самим собом при помисли, да је његовим посредништвом створен угоднији, ведрији и радоснији живот огромном броју људи, него кад увек мисли само на своју добит. Одељак о здрављу, у коме није додирнуто алкохолно питање и сексуалан живот, показује осетне празнине, уз то пак баш ни здравље не лреставља безуслован извор наше среће. Ризиковати свој живот, упропастити своје здравље за племените и идеалне циљеве, пре-