Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 147 сгављаће увек најсретније часове у нашем животу. Ни спољна лепота, о којој се говори у последњем одељку, није у стању да нас створи срећним, срећа наша налази се у унутарњој лепоти, у благости, доброти и саосећању, у чистоти љубави, којом одише сваки наш поступак. Једино дакле у хришћанском животу можемо потражити своју срећу, на то не треба заборавити, читајући ову књигу. Т. Марковић. Vladimir Čerina, Janko Polić Kamov. Rijeka 1913. Izdanje knjižare Gjure Trbojevića, стр. 234, 8°. Увек je случај да ce после читања књига које вам ништа не казују, мучите тражећи неко оправдање за њих, немајући снаге да их резолутно одбијете, или дате о њима сасвим негативно мишљење. Тако смо се ми трудили да оправдамо излазак ове критичке •студије г. В. Черине, да конструишемо из ње колико личност Јанка Полића Камова толико и г. В. Черине, као њеног писца. Но сва су нам тражења остала безуспешна, незадовољавајућа, не могући да у нама кристализују једну јачу и дубоку импресију. Пре свега г. В. Черина потрудио се да нам разложи своје посебно критичко становиште и мерило које је употребио у овој студији и које је дијаметрално различно и, према г. В. Черини, неовисно од становишта Сент-Бева, Карлајла, Графа и других критичких теоретичара. Он тражи личност у делу што већ осећа да има посла с личношћу која се не да свести у обичне границе и за коју треба посебна мера. Ми не бисмо против тога могли имати ништа, да је г. В. Черина умео пронаћи код Полића не оно што је најинтересантније и што је Полић асимиловао лектиром и студијом, него оно што је најбоље. Али то није случај. Г. В. Черина је а priori дошао с тврдњом да је Полић највећа и најмаркантнија личност у најмлађој хрватској литератури. Он је покушао да то прикаже и образложи детаљније. Разделио је Полићев рад у три главне периоде, периоду Полићева лирског, драматског и најзад новелистичког деловања. У све три периоде г. В. Черина налази у Полића оно што га одваја од свих модерних хрватских писаца, што га издиже изнад њих, и то је његова ретка љубав према истини, изражена отворено и моћно, његово схватање људи, и, најзад, 1Q*