Delo

12 Д Е Л 0 Из прве дугачке просторије ушао сам у огромну широку испуњену дворану. Са стране падале су беле, усијане пруге, као џиновска ребра. Нигде живе душе. Заборавио сам да ти кажем. Чим сам ушао у палату смрти, како је назва ваздушаста прилика — пријатељ се тој речи слатко насмеја, као обично, при ручку, кад би се шалили, али одмах доби првашњи нервозни изглед, — чим сам прекорачио праг, нисам више распознавао ниједан човечији глас. Једнолико стално брујање појачавало се у колико сам ишао напред, али у њему ни помена о појединим гласовима. После дужег времена ушао сам у узану дугачку одају. Немој замишљати, кад кажем узану, да ћеш је моћи себи лако представити. Ова просторија беше узана у сравњењу с оном кроз коју сам мало пре прошао, али њене зидове једва сам могао сагледати. У њој брујање прелази у несносан, тежак писак, који боли и кида, и као снага спречава даље кретање. С нагтором сам продирао кроз њега, сав згрчен, повијен, и одједном се нашао у великој, округлој дворани, која обликом јако подсећа на колосалну човечију лобању. Тек што сам у њу ступио дотрча лако, без шума, као на крилима, мала прилика, као дете, слична у свему оној коју сам нашао на улазу. Човече, слушао си само људске гласове, зато си жељан само људи! — рече умиљато. Нисам одговорио ништа, кад мали настави тихим, звонким гласићем: Не треба да те буни што знамо шта осећаш, пре но што си ма шта рекао. И ми смо били то што и ти, али нас је смрт казнила ужасном казном: да будемо подругљиви тумачи онога што ћеш и ти ускоро видети. Малишан пође напред. Ишао сам за њимј преко белих, широких степеница, које су као и зидови бљештали истом бојом и светлошћу. После дугог пењања нашли смо се на галеријама са недогледним редовима ложа. Све су биле велике, украшене маспзним белим гранама и цветовима. — Из ових ложа — поче да објашњава мали — гледају бића, која имају моћи и са највећих даљина да осете оно што се дешава овде. А са оних беззројних иза нас, гледају кад-кад многобројни богови. Али — малишан ми приђе и шапатом продужи — теши се, јер колико сам чуо и они имају своју палату