Delo

Б Е 3 Д А Н 13 смрти, само је она тако далеко, да до ње никад не можеш доспети, јер ниси бог, да би могао осетити величину бола једног бога. Мали лукаво заврши: — Они су се побринули, да не увидимо, ми ништавни, сву њихову ништавност. У колико смо се више пели, једнолики шум се више губио. Најпосле ништа се више није чуло. — Али ја ћу ти још нешто испричати, што сам чуо у палати смрти, а што ће ти све објаснити — рече мали, пред једном ложом, заустављајући ме, и, у колико је могао тише, настави: — Једног дана направи бог смрти велику гозбу; На њој се пожалише неки богови како им је дуго време, и у шали затражише од бога смрти да им створи неко уживање достојно богова. Бог смрти обећа да им испуни жељу. Дуго је мислио како ће другове што боље задовољити и случај му једног дана поможе. Кад су, као обично, крај њега пролазиле многобројне душе умрлих, из свију светова, бог смрти опази међу њима неколико људских душа са земље, које су се стално издвајале од осталих. На сва пребацивања околних душа за такав рад, људске душе охоло су одговарале: — Свесне смо нашег поступка, што тако чинимо. Тих тренутака сети се бог смрти божанске идеје. Одмах. замоли бога живота за дозволу да се од сада сви умрли људи могу још једном оживети. Прича се да се бог живота у почетку томе јако противио. Али, чим је чуо причу о свесним људским душама, пристаде да учини по вољи своме другу. Тако оживљени људи, на увесељавање беспослених богова, преживљују у палати смрти још једном свој живот, у правој, чистој светлости, показујући сву моћ своје свесности, коју су донели собом са земље., Малишан ме уведе у једну ложу, и настави истим шапатом: — Можда још ниси осетио, али ћеш ускоро осетити, да си од тренутка ступања у ложу изгубио и моћ говора, и слуха и свих својевољних покрета. Смрт се постарала и одузела људима, који, збиља, овде врло, врло ретко долазе, али ипак долазе, све те, овде, непотребне моћи, да не би у безумним боловима починили безумна дела. Сео сам и наслонио се на ивицу ложе. Докле поглед допире, шири се испод мене равна површина, јасно осветљена. У даљини постаје све блеђа, и нестаје у белој, уздрхталој светлости. Површина је испрекидана час уским јаругама, час читавим ду-