Delo

328 Д Е Л О како сам била жељна љубави... да, праве љубави, не другог чега, не страсти, ја ову нисам никад осећала... Видиш ја сам била жељна миловања и твојих пољубаца... тих слатких пољубаца да се стресем сва кад на њих и помислим само. Ах, мој Вељо, зар је могуће да је био проклет онај час кад си ми дошао, ти, мој ишчекивани ослободилац, обећани месија мој? Даринка обори очи и стаде трзати своју кецељу. Тек после дуге ћутње, она рече уморним гласом, као да се враћала с неког далеког пута: — Ово се лако не може свршити... ја то видим, осећам да ћу умрети. Али то није право. Зар да ме отргну од тебе, Велимире? Зар баш ту, највећу казну да примене на мене... Зар је Бог тако свиреп? Ах, како сам те чекала, како су дани били пре тебе дуги и пусти... ах, како је жалосно свој живот надокнадити! Млада жена подиже очи. Велимирово лице је било узбуђено. Један грчевит осмех лутао је око његових уста. Очевидно је било да се хтео савладати. Најзад, прозбори : — Не, Даринка. ти претерујеш... Даље није могао. Још од свог раног детињства, кад је испратио један мртвачки ковчег и са гробља се вратио праћен само неком својом далеком својтом, Пешић је био изложен јаким нервним кризама. И сад, кад је хтео утешити своју драгану, кад јој је хтео дати реч охрабрења, залогу сигурне будућности, осети да његов глас дрхти, као да је погађао беду и разочарење које нам живот спрема за све светле, непознате дане што се називају будућност. Али млада жена не даде његовим сузама да .избију и понизе његов мушки поглед. Угушивајући свој сопствени бол, она му се обеси око врата и пружи му усне, цела своја уста. Не... не, Велимире. Све ће проћи... Ти имаш право. Ми ћемо опет бити весели и бринути се да будемо сами и лепо обучени — говорила му је испрекидано. — Повери се твоме судији... Господину Вујићу. Из свега што си ми говорио о њему, видим да је паметан човек... да се може наћи у свакој прилици. Био је у Паризу... Ваљада ће знати шта да радимо. Цело пре подне Велимир је одлагао да говори, о овоме, своме судији, једном цинику, који се сматраоза најбољег државног тужиоца у Краљевини Србији, и премишљао се како да почне.