Delo

ИЗА ЉУБАВИ 329 Тек око подне кад овај хтеде изаћи на ручак, сав задовољан што је једног јектичавог коцкара отерао на робију, млади практикант се окуражи и заустави га: — Господин Вујићу, молим вас на пар речи у четири ока. Потребан ми је један савет. — Кад није шта више! — весело му одговори државни тужилац и пређе с њим у један мрачан угао у ходнику, где се обично налазе надриписари. Пешић исприча што је хтео у неколико речи. — То не мора бити оно чега се бојите, млади човече. Претеран умор, раздражење, страх и још многе друге ствари кадре су, изгледа, да изазову ту аномалију. Али то ће се видети брзо... Но и у том случају, има више начина, али вам кажем: ниједан није сигуран. Судија спусти глас, и тек доцније преста шапутати, говорећи: — Покушајте још одмах нешто од тога. Та средства су истина, нешкодљива. Ако то не помогне, онда вам не остаје ништа друго него избор између попа и... бабице. Вујић пође вратима, али се заустави, као да се нечега присети, па додаде: — Као што видите, ја сам поборник Малтусове теорије, и ако је она одавно оборена. Шта ће човечанству један бедник више! Него на страну то... хоћу да вас опоменем, да је то последње: опасно и законом забрањено. Чувајте се уцене и преваре, и имајте на уму опасност којој ће девојка бити изложена: живот један на десет, здравље девет на десет! Бабица не треба да познаје ни вас ни девојку. Ствар уредите ви сами, па кад све буде готово онда хајдете заједно, где треба. Не заборавите да се представите као ђак... ђаци и војници у пола цене ! — насмеја се судија и задовољно пође на ручак крупним кораком. Велимир је посматрао како се спушта низ степенице овај човек, јак и дрзак. Његова широка плећа чинила му се попут оних старих храстова који прште за време буре... сутрадан, око њих се налази лишће и искривљене гране, а они се светле у новом сунцу, весели и насмејани. IV Даринка се била покорила као јагње које воде на кланицу. Преко њених уста није прешла ниједна рач бојазни за њено здравље. Савесно је испуњавала што јој је Велимир говорио.