Delo

ИЗА ЉУБАВИ 331' и разнобојан пркос. Крај плота се црвенила једна шљива, у пола, сува. Перионица, начињена у виду сеоске цркве, извиривала је у врху дворишта. У наоколо, владала је дубока, Непријатна тишина. Судски практикант приђе вратима опрезно, на врх прста, да не би реметио ово мртвило. Поглед му се сусрете са једном ђачком таблицом, обешеном о врата, и писаљком, која се на канапу, њихала тамо амо. Видела се једна адреса, исписана кривим нечитким рукописом. Он плашљиво закуца. Прсти га послушаше тек толико, да он сам једва чу овај куцањ. Он удари јаче. Изнутра залаја неко кученце, и један стран глас рече: — Молим лепо... изволите у салону. Сад ја. Младић уђе неспретно у салон с једних на друга врата, и скромно се посади на најмању фотељу. Срце му је лупало као у зеца. Срећом, жена коју је држао за Матилду Ковач не појави се брзо, те доби времена да се прибере. Одаја у којој се налазио давала је више утисак гостинске собе него салона. У једном углу налазила се велика блехана постеља, са сликом једне црнкиње на спољњој страни. Друге углове испуњавали су: један парадни умиваоник такође од блеха, двокрилни орман од лажне ораховине, постоље за хаљине и попрсје Вука Караџића у фесу, залутало бог зна откуда. На средини собе стајао је узак сто, доста лепо израђен, пун фотографија, визит-карти, албума аустриских бања. Више огледала, стајале су, прикуцане у зид, две јеленске главе унакарађене мувама. Између прозора налазио се један сточић с једном врстом кандила, молитвеника и неким другим верским ситницама. Колико је могао видети, Велимиру би одмах јасно да ће имати посла с једном Маџарицом, како се у Београду зову све жене које пређу преко Саве, ма којој народности припадале. Матилда је била жена средњег раста, кошчатих руку, великих уста, испијена лица и енергичних црта. Кад је говорила,. глас јој је дрхтао, у грлу је стезало и очи јој трептале као да ће се заплакати. Стога је она изгледала на први поглед, добра жена која ради све: Бога се бојећи и власт поштујући. Али кад би се човек добро загледао у те водене очи, приметио би, у