Delo

И 3 А Љ У Б А В И 333' V Пешић се осећао готово весео, мислећи да је свршио главни посао што је нашао Матилду Ковач, па се даде на тражење новаца. Благајник, пошто му је очитао уобичајену буквицу, даде му аконто педесет динара, што је износило мал’ не целу његову плату. Сад му је требало још два пут толико. Он покуша да дође до остатка код својих познаника. Они који су му били равни нису имали. Остали: судије, адвокати. професори универзитета, којима је млади чиновник учинио повише бесплатних услуга, одбише га из реда. Неки му одрекоше зајам с бираним речима и добро нађеним разлозима, а други : просто налазећи се увређени што се неко, слабији од од њих, усуђује да се примакне њиховој посвећеној персони с једном таквом молбом. Један се отворено подсмехну: — О, младићу, ви изговарате сто динара лако, као да је то сто пара! Велимир је био осетљив човек. који дуго у мислима ради поводом говора који му се држао. Једно горко и кисело осећање испуни му срце, кад се нађе на путу својој кући, одбијен са свију страна. У његовој души се позледише старе ране, које је задобио првих година у Београду, потуцајупи се сам по тој великој вароши, непознат и без потпоре. Из помрчине сећања избијале су му пред очи прилике и догађаји тога живота, као вампири. Између осталог, сети се шта му се десило прве године кад је требао да о распусту оде у унутрашњост, у неки манастир. Поучавао је сина једног вишег чиновника. али му овај одби да плати последњи месец изговарајући се да нема при себи новаца. Пешић затражи да му бар да колико му је било потребно за лађу. — Море, каква лађа! — одговори високи чиновник.—То је за господу. Него ти, момче, опучи пешке, све полако поред Саве, па кад видиш лађу, а ти замисли као да се на њој возиш! Као рањена животиња што се повлачи у своју јазбину, да ту свисне, будући судија пође у свој стан брзим кораком. Кад уђе у собу, њега потресе жалосна унутрашњост ове одаје: старинска пећ, похабана простирка и остала голотиња овог стана за самца другог реда. По свима стварима су се били просули законици, новине, рукописи, преписи решења. Окречени зидови штрчали су очајно у раскоши мајског сунца. За вратима