Delo

•334 Д Е Л О је висио извештао зимски капут, а по једном отоману отезала •се карта Старе Србије и Маћедоније. Овде седи човек који машта да реши проблем права и правице — подругну се нешто у њему. Пешић се баци у постељу и зари главу у јастуке, као да се хтео сакрити од жалосне стварности. У овом тренутку душевних мука, зграби га један физички бол, који му је грчио прсте, стезао груди, кривио врат. Млади човек се осећао тада као хистерична жена или човек, који се напио рђава вина. Уједао је јастук зубима, цепао перину, чупао се за косу и клао се с невидљивим уображеним непријатељима. Он је падао све више у овај нервни занос, и његова рука је била способна да у том тренутку изврши Један злочин. Даринки је требало дуго да га тргне из тога бунила. — Буди човек — говорила му је она, благо га гладећи по коси. — Ти ниси први који потврђује жалосну истину да се позајмљује само богатим... Али шта то мари! Уздигни се... Има једна виша правда, више од људских будалаштина. Она стоји уз нас мале и крепи нас. Ах, даће Бог, и наш живот ће бити опет леп! — Какав Бог! — добаци јој Велимир презриво. — Не говори тако, мој Вељо. Има Бога, и он је добар и правичан. — Луда нагваждања! — бунио се млади чиновник. — Какав Бог, какво добро, каква правда!... Ничега, ничега нема! Има само непоштења, грабежи, животињске себичности. Да има Бога, зар би он допустио ову неправду која лежи на човечјој раси, ово страдање милиона душа ради среће неколицине? — То се теби чини, Велимире. То је често врло привидно. Та неколицина, на које ти мислиш, су можда несрећнији од најјаднијега просјака. Не ропћи у беди, него је сноси јуначки, тежећи к бољему. Беда је општа. Она је казна, испаштање. Ми ово испаштамо ко зна за какву кривицу. — Ако је Бог допустио све муке у животу, онда треба да смо учинили много зла пре него што смо се родили или да уживамо врло много среће после наше смрти, да би овај живот имао свога смисла. Не говори тако, мој драгане. Освести се, не ропћи, буди човек. Окренимо се око себе и видимо шта се може учинити... Ми имамо педесет динара... Ја имам нешто накита... Можда ће