Delo

ИЗА ЉУБАВИ 335 она жена пристати на толико... Или, дајмо јој то одмах, а за остало ваљада ће нас причекати. — Па зар и накит да ти узмем? Зар ми већ ниси све дала, несрећна жено?... — уздахну млади човек и диже се из постеље да живи кад се је најмање воље имало за живот. VI Благ мајски ветар, што се беше дигао пред вече, растера облаке који су два дана претили кишом. Небо се разведри, и на земљу паде тамна, звездана ноћ. Пешић је хитао са својом драганом у правцу Калимегдана. У тој хитњи, он пређе на Матилду Ковач, онако нехотице, без непосредног повода. — И замисли — рече као за себе. — Она Мађарица да оде на друго место. Вели, ми смо сигурни, па можемо чекати. — Не мари ништа — одговори Дара невесело. — Сутра ћемо је опет потражити. Свакако ће бити код куће. Да, дан два, ствар се не мења. Али ме то љути: рећи, па преварити. Како је свет гадан, лажов и подмукао. — Молим, каса... молим, каса... — зачуше се око њих гласови госпођица из одбора који је приређивао кермес у корист Калабреза пострадалих од земљотреса. Прва и кратка алеја, која води од уласка до Круга, била је осветљена двоструким редом венаца од разнобојних сијалица. Песак по стази дрхтао је од јаке светлости. Околно дрвеће и шибље, избијајући из густог мрака неосветљених стаза, чаробно се оцртавало у сукобу сјаја и ноћи. Пролазници су се ослобођавали извештаченог наметања госпођица из Одбора, збуњено се окретали око себе као да их је било стид што је све ово удешено само за њихово пола динара, хитали су напред и једва чекали да се стопе у црну масу шетача која се таласала испред споменика Ђуре Јакшића, угушеног у бронзани реденгот. С музичке трибине, коју је заклањао један шумарак, чули су се пријатни звуци једног популарног комада, који је изводио оркестар Краљеве Гарде. По стазама је падала мећава од конфета. С часа на час, иролетела би једна серпентина изнад глава и повезала изненађене шетаче. — Ви сте неучтиви, госпођице Алексићева! — у шали је говорио некоме један лепушкаст младић, сав шарен од конфета. — Ено га! — чуо се један праскав женски глас. — У белој