Delo

ИЗА ЉУБАВИ 337 — Као и сав живот! — допуни је Пешић набусито. Али кад виде да је то заболило његову драгану, он се поново напреже, изазва осмех на лицу и рече јој: — Данас сам се узрујао нешто више. Хајдемо на једно пиво. Оно ће нас разгалити. Пивница је била импровизована у Малом Кругу, који се налазио на оном месту где је сад подигнут Кара-Ђорђев споменик. О липама су висили разнобојни лампиони. Њихова слаба светлост падала је по голим столовима, позајмљеним свакако из какве касарне. Пиво се служило из старинских чаша, чије је стакло изгледало као изштипано. Публике је било мало, јер се свет још занимао по главним стазама. Пешић изабра један сто, повучен у сенку једне липе, и замоли госпођицу, која је служила, да им донесе два пива. Ова чланица хуманитарног одбора, љута што су је одредили овде, далеко од света и осветљених места, где би се могла видети њена нова хаљина, начињена за ову прилику, просу пола пива док км донесе, и мргодно спусти чаше на сто, прогунђавши кратко: — Пардон! Пиво, које је свакако било такође неки добровољни прилог, било је млако и бљутаво. ЈЂубавни пар је ћутао. Обоје су се били предали својим мислима и тупо гледали у један комад стазе, по којој су се окретале осветљене гомиле света. У једном тренутку, заустави се, на том осветљеном месту, једна група студената и студенткиња. Препирали су се о нечему. Мајски поветарац је дувао с те стране и доносио одломке њиховог разговора: — Каква врлина? То су празне заблуде којим сита буржоазија заглупљује радни народ и одвраћа га од спасоносног пута револуције. Класна разлика која као моћни фактор... — викао је на сав глас један од њих: млад, сељачког црвеног лица, дугог врата у ниској крагни и без кравате. — Ја поштујем врлину, али се буним против накарадних појмова, против ћифтинског морала — цичала је хистерично сува девојка, с косом као Клео де Мерод, једна од оних учених девојака којој су студије и подражавање мушкарцима одузели све што жену чини женом. — Зашто ја треба да остајем код куће и угушујем своје природне нагоне за слободом, за животом, чекајући дан кад ће се смиловати господин обећани муж и закуцати на вратима ? — Врлина је резултат размишљања, ствар опортуности Дело, књ. 69. 22