Delo

У К У Т У 343 Зар оно јато златокрилих нада, Које за сунцем поносито прну, Без борбе, и лако, тако брзо страда? Зар све баш паде у празнину црну? Хуји, о хуји, песмо златних дана, Тиха кб сетна успаванка мајке; Хуји, о хуји, песмо испевана У доба снова, уз старинске бајке. Док студен цвеће по окнима шара, Нек мојим гробљем замиришу венци; Хуји, о хуји, песмо моја стара, Да сневам блажен у вечерњој сенци... Момчило МилошЕвић