Delo

ПОВРАТАК 347 Луталица, као Руђин, Још не нађох нигде станка. Ја сам овом свету туђин, Мени туђа сад паланка. Сниске избе њене гуше, И ако је пуно зрака. Нашао сам ситне душе, Много блата, много мрака. Старе жене — у црнини, Стари газда — сад пострад’о. Можда ми се тако чини, Ил' већ срце није младо. Паланка ми дошла нова, Повратак ме није дирн’о Свет старински, старог кова, На гробље се сели мирно. ВЛАДИМИР СтАНИМИРОВИЋ.