Delo

НЕКОЛИКА ПРОМАТРАЊА 0 ЕНГЛеСКОЈ И ЕНГЛЕСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 355 Карло I нису никад били способни да остваре такав апсолутизам какав је постао у Француској помоћу Ришељеа и Мазарена. Јаков I поднео је народу акт о „божанским правима краљевим", али његови поданици, са Библијом у рукама (за коју је и он припомогао да се изда) одговорише му, да ниједан краљ нема божанско право да чини безакоња, и потсетише га на последње речи Давида, сина Џесовог, пријатног псалмописца Израиљевог, који је казао: „Онај који управља људима, мора бити праведан и управљати у страху од Бога. Он треба да је као јутарња светлост, кад се сунце појави, управо јутро без облака; као нежна и мека трава што из земље при ведром небу расте после кише“ (II. Сам. XXIII, 3, 4). Преводиоци енглеске библије казали су краљу, у својој посвети, у уводу: „Ако с једне стране нас буду преводили, овде или на страни такви људи који ће нас оговарати и грдити, што смо ми јадна оруђа за распростирање божије свете истине међу све шире слојеве народне, за које они желе да остану и даље у незнању и мраку; или пак, с друге стране, ако нас буду оговарала уображена браћа, која јуре својим властитим путем и ништа им се не допада, сем онога што су они измислили и на свом наковању исковали, — ми можемо остати безбрижни, и ослонити се на своју веру и чистоту своје савести“. Очигледно ови људи су били свесни тога, да чине једно велико дело. Христос је рекао : „Семе је реч“. Ови људи изнесоше семе из празних соба на светлост дана. Они нису могли знати, да ће се два столећа доцније неки земљаци њихови сакупити у циљу да оснују једно друштво, које ће милошћу Божјом растурати по целој земљиној кугли то семе. Човечанство је једно велико море, чија се вода налази у сталном покрету, и наша Енглеска прошла је кроз бурна времена за владе ових краљева из куће Стјуарта. Али Америка би пронађена и догодило се тако, да су понеки Енглези, немајући у старом свету слободе, да служе Богу по својој савести, хтели наћи такву слободу у новоме. Тако су се 1623 године кренули из Плимута на „Mayflower“-y неки оци калуђери у намери да оснују нову Енглеску. Они су пошли на пут са визијом вере и слободе у намери да траже бољи свет. „Где нема идеала, народ пропада“, и увиђавност ових људи спасла је народ од дегенерације и опадања. Ови оци калуђери нису се кренули да убијају или да освајају; они су пошли да слушају и да служе Богу, и у многоме што 23*