Delo

356 Д Е Л 0 је данас најбоље у Америци, огледа се њихово дело, док су Кортес и Пизаро стоструко умрли. У истини, као што је казао великњ пуритански песник: „Мир има исто тако славне победе, као и рат“. Други велики процес у нашој историји јесте Индустриска Револуција у 18. веку. Енглеска Индустриска Револуција није била, као Француска Револуција, једна катастрофа. Крв није била проливена али је измењен лик Енглеске. Пре Индустриске Револуције роба трговачка је рађена и у кућевним радионицама. После Индустриске Револуције роба је већим делом израђивана у фабрикама. Једном речи, Енглеска је напустила „домаћи“, да би преузела „фабрички" индустриски систем. Пре Индустриске Револуције сва трговачка делатност и сва народна интелигенција била је сконцентрисана у јужној половини Енглеске. Северна половина Енглеске била је неразвијена, или скоро већим делом примитивна. Али са увођењем парне машине и употребом угља у индустрији, северна половина земље, користила се том згодном приликом и велике вароши, као што су Бермингхем, Ливерпул, Лидс, Шефилд и Манчестар, подигоше се изненадном брзином. Индустриска Револуција је донела собом и много тамних страна, од којих сте ви у Србији срећом били поштеђени. Она је нас изложила поругама Наполеоновим, који нас је радо називао „Дућанџијски народи. Али нешто више од тога: увела нас је у доба, које изобилује фабрикама у нездравим,. чађавим и пренасељеним градовима. Тиме се пред државницима 19. века отворила једна потпуно нова серија проблема. Ови проблеми су се јавили услед нездравих погодаба за рад, и Парламент је већи део 19. века провео, борећи се против њих. Неразумна и претерана употреба жена и деце у фабрикама за много часова, данима, месецима, годинама, створила је једну неописану масу патника и почела је да чини пустош у народном здраственом стању. Када је краљица Викторија била девојка, велике вароши у северној Енглеској нису имале своје представнике у енглеском Парламенту; међутим мала места у јужном делу Енглеске, једва мало већа но ма које село у Србији, слала су свог представника у Вестминстерску палату. То стање укинуто је године 1832, законом познатим под именом „Reform Act“. Али проблеми који су се појавили услед нездравих. станова радничког становништва у великим индустриским варошима на северу Енглеске, нису могли тако брзо бити решени, као аномалије парламентарног представништва. Многа> социјална и