Delo

НЕКОЛИКА ПРОМАТРАЊА 0 ЕНГЛЕСКОЈ И ЕНГЛЕСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 357 •санитарна питања остала су као једно незгодно наслеђе 19. веку л ако не узмемо то у обзир, нећемо моћи схватити енглеску .литературу у 19. столећу. Чарлс Дикенс, на пример, био је у правом смислу дете велике вароши. са свима њеним снажним покретима, њеним злоупотребама, њеном тамом, њеним подстрецима и инспирацијама. Али узмимо на пример Карла Кингслиа, песника, историчара, новелиста. Ми не можемо потпуно оценити дело тог снажног и способног писца, ако најпре не добијемо колико-толико знања о Енглеској Историји, од реформације па до изласка великог реформног била од 1832. Кингслиев „Westward Но“ је једна од најбитнијих енглеских историских новела што су икада написане и позната је у свакој кући у Енглеској. Ја знам једну госпођу, врло образовану и врло интелигенту, која једаред годишње прочита целу ту књигу са својом породицом. Али не може се имати пуно уживање при читању те књиге, ако се не зна и не узме у обзир, шта је реформација из 16. века значила за енглески народ. „АПоп Lockeu друга једна чувена новела од истог писца води нас Енглеској 19. века, лндустриској Енглеској која је поникла као плод великих еко.номских промена, проузрокованих Индустриском Револуцијом у 18. веку. Треба да изађете из умилних српских долина у дим, маглу, загушљиве зидове и малтер, и блато неких сиромашних квартова Лондона, Ливерпула, Бермингхема или Манчестра, у месецу новембру, тада бисте разумели дух, којим дише Чарлса Кингслиа „АПоп Locke“. Литература је нешто много више од продукта индивидуе. Народна књижевност је одблесак народне историје. Једна „књига“ није увек „књижевност“. У књигама као „књигама“ огледају се њихови писци; али у књигама као „књижев ности“ оцртавају се догађаји човечјег живота и друштва. Према томе народна књижевност је права народна аутобиографија показујући постепене фазе и догађаје кроз које је прошао један народ. У школама мога завичаја једно извесно време посвећено је систематском изучавању историје Енглеске, наших краљева и владалаца, наших ратова и закона. Али има нешто још занимљивије од историје Енглеске, а то је историја енглеског народа, његових тежња, његових идеала, његових наклоности. Карактер једног човека не сачињава само оно што он чини, већ и оно што он воли, мрзи и жели, најглавнији елементи у човечјем карактеру могу се приписати његовим неоствареним идеалима. У том .погледу, историја ваше Србије има нечега дубоког и свечаног